ZAKON O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU

-precišcen tekst-

PRVI DEO

OSNOVNE ODREDBE

Glava I
OSNOVNA NACELA

Važenje zakona

Clan 1.

Po ovom zakonu dužni su da postupaju republicki organ upravei, kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujuci propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima pojedinca, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrdene ovim zakonom.

Po ovom zakonu dužni su da postupaju i organi grada i opštine kad na osnovu zakona obavljaju poslove državne uprave, kao i privredna društva, ustanove i druge organizacije, kad u vršenju javnih ovlašcenja, koja su im poverena zakonom rešavaju, odnosno kad obavljaju druge poslove iz stava 1. ovog clana.

Poseban postupak

Clan 2.

Pojedina pitanja postupka zbog specificne prirode upravnih stvari u odredenim upravnim oblastima mogu se posebnim zakonom urediti drukcije nego što su uredena ovim zakonom, ako je to neophodno.

Supsidijarna primena zakona

Clan 3.

U upravnim oblastima za koje je zakonom propisan poseban postupak postupa se po odredbama tog zakona i te odredbe moraju biti u saglasnosti s osnovnim nacelima utvrdenim ovim zakonom. Po odredbama ovog zakona postupa se u svim onim pitanjima koja nisu uredena posebnim zakonom.

Kad ovlašceno službeno lice, sazna ili oceni da stranka ili ucesnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog prava, upozorice ih na to.

Ako se na osnovu zakona strankama nalažu kakve obaveze, prema njima ce se primenjivati one mere predvidene propisima, koje su za njih povoljnije, ako se takvim merama postiže cilj zakona.

Upotreba izraza “organ”

Clan 4.

Pod organom koji vodi postupak, odnosno rešava u upravnim stvarima podrazumeva se: organ uprave, drugi republicki organ uprave, upravna organizacija, kao i privredno društvo, ustanova i druga organizacija kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašcenja (u daljem tekstu: organ).

Nacelo zakonitosti

Clan 5.

Organi koji postupaju u upravnim stvarima rešavaju na osnovu zakona i drugih propisa.

U upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu ovlašcen da rešava po slobodnoj oceni, rešenje mora biti doneseno u granicama ovlašcenja i u skladu sa ciljem u kome je ovlašcenje dato.

Nacelo zaštite prava stranaka i zaštite javnog interesa

Clan 6.

Pri vodenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima organi su dužni da strankama omoguce da što lakše zaštite i ostvare svoja prava, vodeci pri tom racuna da ostvarivanje njihovih prava ne bude na štetu prava drugih lica niti u suprotnosti sa javnim interesom.

Nacelo efikasnosti

Clan 7.

Kad organi rešavaju u upravnim stvarima, dužni su da obezbede uspešno i kvalitetno ostvarivanje i zaštitu prava i pravnih interesa pojedinaca, pravnih lica i drugih stranaka.

Nacelo istine

Clan 8.

U postupku se mora utvrditi pravo stanje stvari, i u tom cilju moraju se potpuno i pravilno utvrditi sve cinjenice i okolnosti koje su od važnosti za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.

Nacelo saslušanja stranke

Clan 9.

Pre donošenja rešenja stranci se mora pružiti mogucnost da se izjasni o cinjenicama i okolnostima koje su važne za donošenje rešenja.

Rešenje se može doneti bez prethodnog saslušanja stranke samo u slucajevima kad je to zakonom dopušteno.

Nacelo slobodne ocene dokaza

Clan 10.

Koje ce cinjenice uzeti kao dokazane odlucuje ovlašceno službeno lice po svom uverenju na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

Nacelo samostalnosti u rešavanju

Clan 11.

Organ vodi upravni postupak i donosi rešenje samostalno, u okviru ovlašcenja utvrdenog zakonom ili drugim propisom.

Ovlašceno službeno lice samostalno utvrduje cinjenice i okolnosti, i na podlozi utvrdenih cinjenica i okolnosti primenjuje zakone i druge propise.

Nacelo dvostepenosti u rešavanju (Pravo na žalbu)

Clan 12.

Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu. Samo zakonom može se propisati da u pojedinim upravnim stvarima žalba nije dopuštena i to ako je na drugi nacin obezbedena zaštita prava i pravnih interesa stranke i zaštita zakonitosti.

Ako nema organa uprave drugog stepena, žalba protiv prvostepenog rešenja može se izjaviti samo kad je to zakonom predvideno. Tim zakonom odredice se i organ koji ce rešavati po žalbi.

Pod uslovima iz ovog zakona stranka ima pravo na žalbu i kad prvostepeni organ u odredenom roku ne donese rešenje po njenom zahtevu, odnosno ne donese rešenje u postupku pokrenutom po službenoj dužnosti, a u interesu stranke.

Protiv rešenja donesenog u drugom stepenu žalba nije dopuštena.

Nacelo konacnosti i pravosnažnosti rešenja

Clan 13.

Rešenje protiv koga se ne može izjaviti žalba (konacno rešenje), niti pokrenuti upravni spor (pravosnažno rešenje), može se poništiti, ukinuti ili izmeniti samo u slucajevima koji su zakonom predvideni.

Nacelo ekonomicnosti postupka

Clan 14.

Postupak se vodi brzo i sa što manje troškova za stranku i druge ucesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno utvrdivanje cinjenicnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.

Nacelo pružanja pomoci neukoj stranci

Clan 15.

Organ ce se starati da neznanje i neukost stranke i drugih ucesnika u postupku ne budu na štetu prava koja im po zakonu pripadaju.

Nacelo o upotrebi jezika i pisma

Clan 16.

Upravni postupak vodi se na jednom od jezika konstitutivnih naroda u skladu sa Ustavom i Zakonom.

Pripadnicima drugih konstitutivnih naroda u BiH kao strankama ili drugim ucesnicima u postupku pripada pravo da se služe svojim jezikom.

Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih ucesnika u postupku, organ je dužan da im omoguci da preko prevodioca prate postupak na svom jeziku, kao i da im pozive i druga pismena dostavlja na njihovom jeziku i pismu.

Stranka i drugi ucesnici u postupku koji nisu državljani Republike Srpske, a ne znaju jezik na kome se vodi postupak imaju pravo da tok postupka prate preko prevodioca.

Glava II

NADLEŽNOST

  1. Stvarna i mesna nadležnost

Clan 17.

Stvarna nadležnost za rešavanje u upravnom postupku odreduje se po propisima kojim se ureduje odredena upravna oblast ili kojim se odreduje nadležnost pojedinih organa.

Mesna nadležnost se odreduje po propisima o teritorijalnoj podeli i po propisima o organizaciji pojedinih organa.

Clan 18.

Za rešavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu stvarno su nadležni organi odredeni zakonom ili drugim propisom.

Clan 19.

Organ ne može preuzeti odredenu upravnu stvar iz nadležnosti drugog organa i sam je rešiti, osim ako je to zakonom predvideno i pod uslovima propisanim tim zakonom.

Organ nadležan za rešavanje u odredenoj upravnoj stvari može na osnovu zakonskog ovlašcenja preneti rešavanje u toj stvari na drugi organ.

Stvarna i mesna nadležnost ne mogu se menjati dogovorom stranaka, dogovorom organa i stranaka, ni dogovorom organa, osim ako to zakonom nije dozvoljeno.

Clan 20. Mesna nadležnost se odreduje:

1) u upravnim stvarima koje se odnose na nepokretnostprema mestu gde se nalazi;

2) u upravnim stvarima koje se odnose na poslove iz nadležnosti republickog organa uprave prema sedištu organa;

3) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost privredna društva ili drugog pravnog licaprema sedištu privredna društva ili drugog pravnog lica;

4) u upravnim stvarima koje se odnose na djelatnost privrednog društva koje ima poslovnu jedinicu van svog sjedišta, a koje proizilaze iz pravnog odnosa te jedinice, pored ograna opšte nadležnosti, nadležan je i organ na cijem podrucju se nalzi ova poslovna jedinica.

5) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzetnika ili drugog fizickog lica koje profesionalno obavlja delatnostprema mestu gde se delatnost obavlja;

6) u ostalim upravnim stvarimaprema prebivalištu stranke. Kad ima više stranaka, nadležnost se odreduje prema stranci prema kojoj je zahtev upravljen. Ako stranka nema prebivalište u Republici Srpskoj, nadležnost se odreduje prema njenom boravištu, a ako nema ni boravištaprema njenom poslednjem prebivalištu, odnosno boravištu u Republici Srpskoj;

7) ako se mesna nadležnost ne može odrediti po odredbama tac. 1. do 5. ovog clana, odreduje se prema mestu gde je nastao povod za vodenje postupka.

U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov, ili u kojima je povod za vodenje postupka nastao na brodu ili vazduhoplovu, mesna nadležnost se odreduje prema maticnoj luci broda, odnosno maticnom pristaništu vazduhoplova.

Clan 21.

Ako su prema odredbama cl. 19. i 20. ovog zakona istovremeno mesno nadležna dva ili više organa, nadležan ce biti organ koji je prvi pokrenuo postupak. Mesno nadležni organi mogu se sporazumeti koji ce od njih voditi postupak.

Svaki mesno nadležni organ izvršice na svom podrucju one radnje postupka koje ne trpe odlaganje.

Clan 22.

Organ koji je pokrenuo postupak kao mesno nadležan zadržava nadležnost i kad u toku postupka nastupe okolnosti prema kojima bi bio mesno nadležan drugi organ. Organ koji je pokrenuo postupak može ustupiti predmet organu koji je prema novim okolnostima postao mesno nadležan, ako se time znatno olakšava postupak narocito za stranku.

Clan 23.

Organ pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka na svoju stvarnu i mesnu nadležnost.

Ako organ nade da nije nadležan za rad po odredenoj upravnoj stvari, postupice na nacin propisan u clanu 54. st. 3. i 4. ovog zakona.

Ako je nenadležni organ izvršio neku radnju postupka, nadležni organ kome je upravna stvar ustupljena cenice da li ce neku od tih radnji ponoviti.

  1. Stranke sa diplomatskim imunitetom

Clan 24.

U pogledu nadležnosti organa u stvarima u kojima je stranka stranac koji uživa diplomatski imunitet u Republici Srpskoj, strana država ili medunarodna organizacija, važe pravila medunarodnog prava.

U slucaju sumnje o postojanju i obimu diplomatskog imuniteta, objašnjenje daje republicki organ nadležan za poslove uprave.

Službene radnje koje se ticu lica koja uživaju diplomatski imunitet obavljaju se preko republickog organa nadležnog za poslove uprave.

  1. Prostorno ogranicenje nadležnosti

Clan 25.

Organ izvršava službene radnje u granicama svog podrucja.

Ako postoji opasnost zbog odlaganja, a službenu radnju bi trebalo izvršiti izvan granica podrucja organa, organ može izvršiti radnju i izvan granica svog podrucja. On je dužan da o tome odmah obavesti organ na cijem je podrucju tu radnju izvršio.

Službene radnje koje se obavljaju na eksteritorijalnom podrucju vrše se preko republickog organa nadležnog za poslove uprave.

  1. Sukob nadležnosti

Clan 26.

Sukob nadležnosti izmedu republickih organa uprave, izmedu republickih oragana uprave i republickih upravnih organizacija kao i izmedu republickih upravnih organizacija rešava Vlada.

Sukob nadležnosti izmedu organizacionih jedinica jedinice lokalne samouprave i sukob nadležnosti izmedu administrativne službe opštine, odnosno grada i organizacija koje vrše poslove od interesa za opštinu odnosno grad rješava nacelnik, odnosno gradonacelnik jedi- nice lokalne samouprave

Clan 27.

Sukob nadležnosti izmedu organizacionih jedinica koje vrše odredene upravne poslove iz nadležnosti republickog organa uprave, rešava republicki organ uprave iz cije nadležnosti obavljaju poslove organizacione jedinice u sukobu.

Clan 28.

Kad se dva organa izjasne kao nadležni ili kao nenadležni za rešavanje u istoj upravnoj stvari i o tome donesu upravni akt, predlog za rešavanje sukoba nadležnosti podnosi organ koji je poslednji odlucivao o svojoj nadležnosti, a može ga podneti i stranka.

Organ koji rešava sukob nadležnosti istovremeno ce poništiti rešenje koje je u upravnoj stvari doneo nenadležni organ, odnosno poništice zakljucak kojim se nadležni organ izjasnio kao nenadležan i dostavice spise predmeta nadležnom organu.

Protiv rešenja kojim se odlucuje o sukobu nadležnosti stranka ne može izjaviti posebnu žalbu ni voditi upravni spor.

Odredba clana 21. stav 2. ovog zakona shodno se primenjuje u slucaju sukoba nadležnosti.

Clan 29.

Ako organ u sukobu smatra da mu je rešenjem kojim je odluceno o sukobu nadležnosti povredeno neko pravo, može izjaviti žalbu.

Ako je o sukobu rešila Vlada ili sud, žalba nije dopuštena.

Ako organ nadležan za rešavanje po žalbi iz prethodnog stava utvrdi da rešenje o sukobu nije zasnovano na propisima, raspravice odnose koji su usled toga nastali izmedu organa koji se žalio i organa koji je rešenjem o sukobu nadležnosti oglašen za nadležnog, vodeci racuna o pravima koja po odgovarajucim propisima pripadaju organu koji se žalio. Rešenje doneseno po žalbi smatra se prvostepenim rešenjem.

  1. Pravna pomoc

Clan 30.

Za izvršenje pojedinih radnji u postupku koje treba preduzeti izvan podrucja nadležnog organa, taj organ ce zamoliti nadležni organ na cijem se podrucju radnja ima preduzeti.

Organ nadležan za rešavanje u upravnoj stvari može, radi lakšeg i bržeg obavljanja radnje ili izbegavanja nepotrebnih troškova, obavljanje pojedine radnje u postupku poveriti odgovarajucem drugom organu ovlašcenom za preduzimanje takve radnje.

Clan 31.

Organi su dužni da jedni drugima ukazuju pravnu pomoc u upravnom postupku. Ta pomoc se traži službenom zamolnicom.

Zamoljeni organ iz stava 1. ovog clana, dužan je da postupi po zamolnici bez odlaganja a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema službene zamolnice.

Pravna pomoc za izvršenje pojedinih radnji u postupku može se tražiti od suda u skladu sa posebnim propisima. Izuzetno, organ može tražiti od suda da mu dostavi spise koji su potrebni za vodenje upravnog postupka. Sud je dužan postupiti po tom zahtevu ako se time ne ometa sudski postupak. Sud može odrediti rok u kome mu se spisi moraju vratiti.

Za pravnu pomoc u odnosu sa inostranim organima važe inostrane odredbe medunarodnih ugovora, a ako tih ugovora nema primenjuje se nacelo uzajamnosti. U slucaju sumnje o postojanju uzajamnosti, objašnjenje daje republicki organ nadležan za poslove uprave.

Organi ukazuju pravnu pomoc inostranim organima na nacin utvrden zakonom. Organ ce uskratiti pravnu pomoc ako se traži obavljanje radnje koja je protivna javnom poretku. Radnja koja je predmet molbe inostranog organa može se izvršiti i na nacin koji zahteva inostrani organ, ako takav postupak nije protivan javnom poretku.

Ako medunarodnim ugovorima nije predvidena mogucnost neposrednog opštenja s inostranim organima, organi opšte s inostranim organima preko republickog organa uprave nadležnog za poslove uprave.

5a. Službeno lice ovlašceno za rješavanje u uprav- nom postupku

Clan 31a.

Rješenje u upravnom postupku donosi rukovodilac, od- nosno starješina organa, ako posebnim propisima nije drugacije odredeno.

Rukovodilac, odnosno starješina organa može ovla- stiti drugo službeno lice iz istog organa za donošenje rješenja, izuzev akta o odlaganju izvršenja rješenja.

O ovlašcenju službenog lica iz stava 2. ovog clana rukovodilac, odnosno starješina organa donosi posebno rješenje koje sadrži licne podatke službenog lica i obim ovlašcenja.

Clan 31b.

Rukovodilac, odnosno starješina organa može ovla- stiti drugo službeno lice iz istog organa za vodenje upravnog postupka i donošenje rješenja ili za vodenje upravnog postupka.

Ovlašceno službeno lice iz stava 1. ovog clana može biti lice koje ima VII stepen odgovarajuce školske spre- me – odgovarajuceg smjera, najmanje tri godine radnog isku- stva u traženom stepenu obrazovanja i položen strucni ispit za rad u republickim organima uprave.

O ovlašcenju službenog lica rukovodilac, odnosno starješina organa donosi posebno rješenje koje sadrži licne podatke službenog lica i obim ovlašcenja.

  1. Izuzece

Clan 32.

Službeno lice koje rešava ili obavlja pojedine radnje u postupku, izuzece se ako je:

1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka, saovlašcenik, odnosno saobveznik, svedok, veštak, punomocnik, ili zakonski zastupnik stranke;

2) sa strankom, zastupnikom ili punomocnikom stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobocnoj liniji do cetvrtog stepena zakljucno, bracni drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena zakljucno, pa i onda kad je brak prestao;

3) sa strankom, zastupnikom ili pomocnikom stranke u odnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili hranioca;

4) u prvostepenom postupku ucestvovalo u vodenju postupka ili u donošenju rešenja

Clan 33.

Službeno lice koje rešava u odredenoj upravnoj stvari ili koje obavlja odredenu radnju u postupku, cim sazna da postoji neki od razloga za izuzece iz clana 32. ovog zakona, dužno je da prekine svaki dalji rad na predmetu i da o tome obavesti organ nadležan za rešavanje o izuzecu. Ako službeno lice smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzece, obavestice o tome isti organ, ne prekidajuci rad.

Clan 34.

Stranka može zahtevati izuzece službenog lica kad postoje razlozi navedeni u clanu 32. ovog zakona, kao i kad postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. U svom zahtevu stranka mora navesti okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od razloga za izuzece.

Službeno lice za koje je stranka zahtevala izuzece iz bilo kog razloga navedenog u clanu 32. ovog zakona ne može do donošenja zakljucka o tom zahtevu obavljati radnje u postupku, osim onih koje ne trpe odlaganje.

Clan 35.

O izuzecu službenog lica odlucuje funkcioner koji rukovodi tim organom.

O izuzecu funkcionera koji rukovodi organom uprave odlucuje Vlada.

O izuzecu se odlucuje zakljuckom.

Clan 36.

U zakljucku o izuzecu odredice se službeno lice koje ce rešavati u upravnoj stvari, odnosno obavljati pojedine radnje u postupku u predmetu u kome je izuzece odredeno.

Protiv zakljucka kojim se odreduje izuzece nije dopuštena posebna žalba.

Clan 37.

Odredbe ovog zakona o izuzecu shodno se primenjuju i na zapisnicara.

Zakljucak o izuzecu zapisnicara donosi službeno lice koje vodi postupak.

Glava III

STRANKA I NJENO ZASTUPANJE

  1. Stranka

Clan 38.

Stranka je lice po cijem je zahtevu pokrenut postupak protiv koga se vodi postupak, ili koje radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa ima pravo da ucestvuje u postupku.

Clan 39.

Stranka u upravnom postupku može biti svako fizicko i pravno lice.

Republicki organ uprave, organizacija, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu biti stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se rešava u upravnom postupku.

Stranka može biti i sindikalna organizacija, ako se postupak odnosi na neko pravo ili pravni interes clana te organizacije.

Clan 40.

Tužilac, pravobranilac i drugi republicki organ upravei kad su zakonom ovlašceni da u postupku zastupaju javni interes, imaju u granicama tih ovlašcenja prava i dužnosti stranke.

Organi iz stava 1. ovog clana ne mogu u postupku imati šira ovlašcenja nego što ih imaju stranke, osim ako su im takva ovlašcenja data zakonom.

  1. Procesna sposobnost i zakonski zastupnik

Clan 41.

Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama obavljati radnje u postupku (procesna sposobnost).

Za procesno nesposobno lice radnje u postupku obavlja njegov zakonski zastupnik. Zakonski zastupnik se odreduje na osnovu zakona ili aktom nadležnog republickog organa uprave donesenim na osnovu zakona.

Pravno lice obavlja radnje u postupku preko svog predstavnika, odnosno zakonskog zastupnika.

Predstavnik, odnosno zakonski zastupnik pravnog lica odreduje se opštim aktom tog pravnog lica, ako nije odreden zakonom ili aktom nadležnog republickog organa uprave donesenim na osnovu zakona.

Republicki organ uprave obavlja radnje u postupku preko zakonom ili drugim propisom ovlašcenog predstavnika, organizacija koja nema svojstvo pravnog licapreko lica koje se odreduje prema opštem aktu organizacije, a naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica preko lica koje oni ovlaste, ako posebnim propisom nije drukcije odredeno.

Kad organ ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu pažnju u zastupanju, obavestice o tome organ starateljstva.

Clan 42.

U toku celog postupka organ ce po službenoj dužnosti paziti da li lice koje se pojavljuje kao stranka može biti stranka u postupku, i da li stranku zastupa njen zakonski zastupnik, odnosno ovlašceni predstavnik.

Ako u toku postupka nastupi smrt stranke, odnosno prestanak pravnog lica postupak se može obustaviti ili nastaviti, zavisno od prirode upravne stvari koja jepredmet postupka. Ako prema prirodi stvari postupak ne može da se nastavi, organ ce obustaviti postupak zakljuckom protiv kog je dopuštena posebna žalba.

  1. Privremeni zastupnik

Clan 43.

Ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika, ili ako neku radnju treba preduzeti protiv lica cije je prebivalište, odnosno boravište nepoznato, a koje nema punomocnika, organ ce postaviti takvoj stranci privremenog zastupnika ako to traži hitnost predmeta, a postupak se mora sprovesti. Taj organ ce odmah izvestiti o tome organ starateljstva, a ako je privremeni zastupnik postavljen licu cije je prebivalište, odnosno boravište nepoznato, objavice svoj zakljucak na oglasnoj tabli organa.

Ako pravno lice, organizacija, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica nemaju zakonskog zastupnika, ovlašcenog predstavnika ili punomocnika, organ, pod uslovima iz stava 1. ovog clana postavice toj stranci privremenog zastupnika i o tome ce je odmah obavestiti. Pravnom licu se privremeni zastupnik postavlja, po pravilu iz reda službenih lica tog pravnog lica.

Na nacin predviden u st. 1. i 2. ovog clana postavice se privremeni zastupnik i kad treba izvršiti radnju koja se ne može odložiti, a stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika, ovlašcenog predstavnika ili punomocnika nije moguce blagovremeno pozvati. O tome ce se stranka, zakonski zastupnik, ovlašceni predstavnik ili punomocnik odmah obavestiti.

Lice koje se postavlja za privremenog zastupnika dužno se primiti zastupanja, a zastupanje može odbiti samo iz razloga koji su predvideni posebnim propisima. Privremeni zastupnik ucestvuje samo u postupku za koji je izricito postavljen, i to dok se ne pojavi zakonski zastupnik ili ovlašceni predstavnik, odnosno sama stranka ili njen punomocnik.

  1. Zajednicki predstavnik i zajednicki punomocnik

Clan 44.

Dve ili više stranaka mogu, ako posebnim propisom nije drukcije odredeno, u istom predmetu istupati zajednicki. One su u tom slucaju dužne da naznace ko ce od njih istupati kao njihov zajednicki predstavnik, ili ce postaviti zajednickog punomocnika.

Organ može, ako to ne zabranjuje poseban propis, odrediti zakljuckom strankama koje u postupku ucestvuju sa istovetnim zahtevima da u odredenom roku naznace ko ce ih izmedu njih predstavljati, ili da postave zajednickog punomocnika. Ako stranke po takvom zakljucku ne postupe, ovlašcenog predstavnika ili zajednickog punomocnika može odrediti organ, u kom slucaju zajednicki predstavnik, odnosno zajednicki punomocnik zadržava to svojstvo sve dok stranke ne postave drugog. Protiv tog zakljucka stranke imaju pravo na posebnu žalbu, koja ne odlaže izvršenje zakljucka.

I u slucaju odredivanja zajednickog predstavnika, odnosno zajednickog punomocnika, svaka stranka zadržava pravo da istupa kao stranka u postupku i da daje izjave, kao i da samostalno izjavljuje žalbu i koristi druga pravna sredstva.

  1. Punomocnik

Clan 45.

Stranka, odnosno njen zakonski zastupnik može odrediti punomocnika koji ce je zastupati u postupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje izjave.

Radnje u postupku koje punomocnik preduzima u granicama punomoci imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka, odnosno njen zakonski zastupnik.

I pored punomocnika, sama stranka može davati izjave, a one se mogu od nje i neposredno tražiti.

Stranka koja je prisutna kad njen punomocnik daje usmenu izjavu, može neposredno posle date izjave izmeniti ili opozvati izjavu svog punomocnika. Ako u pismenim ili usmenim izjavama koje se ticu cinjenica postoji nesaglasnost izmedu izjava stranke i njenog punomocnika, organ ce ceniti obe izjave u smislu clana 10. ovog zakona.

Clan 46.

Punomocnik može biti advokat, advokatsko društvo ili zaposleni kod službe za besplatnu pravnu pomoc, za pravna lica zaposleni kod tog pravnog lica, a za fizicka lica bracni, odnosno vanbracni supružnik stranke ili srodnik stranke po krvi ili po tazbini.

Ako se kao punomocnik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom, organ ce takvom licu uskratiti dalje zastupanje i o tome ce odmah obavestiti stranku i nadležnog javnog tužioca.

Protiv zakljucka o uskracivanju zastupanja može se izjaviti posebna žalba koja ne odlaže izvršenje zakljucka.

Clan 47.

Punomoc se može dati pismeno ili usmeno na zapisnik. Ako se u toku postupka ne sastavlja zapisnik o usmenoj punomoci stavice se zabeleška u spisu predmeta.

Stranka koja nije pismena ili nije u stanju da se potpiše stavice na pismenu punomoc umesto potpisa otisak kažiprsta.

Izuzetno, službeno lice koje vodi postupak ili obavlja pojedine radnje u postupku može dopustiti da u

ime stranke, kao njen punomocnik, izvrši odredenu radnju bez priložene punomoci clan njene porodice ili domacinstva ili lice koje je u radnom odnosu sa njom, ako nema sumnje u postojanje i obim punomoci. Ako takvo lice postavi zahtev za pokretanje postupka ili u toku postupka da izjavu suprotnu ranijoj izjavi stranke, od njega ce se zatražiti da u odredenom roku naknadno podnese punomoc.

Clan 48.

Punomoc se može dati u obliku privatne isprave.

Ako je punomoc data u obliku privatne isprave, pa se posumnja u njenu istinitost, može se narediti da se podnese overena punomoc.

Pravilnost punomoci ispituje se po službenoj dužnosti, a nedostaci pismene punomoci otklanjaju se shodno odredbi clana 56. ovog zakona, pri cemu službeno lice može dopustiti punomocniku sa neurednom punomoci da izvrši hitne radnje u postupku.

Clan 49.

Za obim punomoci merodavna je sadržina punomoci. Punomoc se može dati za ceo postupak ili samo za pojedine radnje, a može se i vremenski ograniciti.

Punomoc ne prestaje smrcu stranke, gubitkom njene procesne sposobnosti ili promenom njenog zakonskog zastupnika, ali pravni sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik može opozvati raniju punomoc.

Na pitanja u vezi sa punomoci koja nisu uredena odredbama ovog zakona shodno se primenjuju odredbe zakona o parnicnom postupku.

Clan 50.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na stranke, shodno se primenjuju i na njihove zakonske zastupnike, ovlašcene predstavnike, punomocnike, privremene zastupnike, zajednicke predstavnike i zajednicke punomocnike.

Clan 51.

Stranci ce se dozvoliti da u upravnim stvarima za koje se traži srucno poznavanje pitanja u vezi sa predmetom postupka dovede strucno lice koje ce joj davati obaveštenja i savete (strucni pomagac). To lice ne zastupa stranku.

Stranka ne može dovesti kao strucnog pomagaca lice koje nije poslovno sposobno ili koje se bavi nadripisarstvom.

Glava IV

OPŠTENJE ORGANA I STRANAKA

  1. Podnesci

Clan 52.

Podnescima se podrazumevaju zahtevi, obrasci koji se koriste za automatsku obradu podataka, predlozi, prijave, molbe, žalbe, prigovori i druga saopštenja kojima se stranke obracaju organima.

Podnesci se, po pravilu, predaju neposredno ili šalju poštom pismeno, ili se usmeno saopštavaju na zapisnik, a mogu se, izjavljivati i telefaksom. Kratka i hitna saopštenja mogu se dati i telefonom, ako je to po prirodi stvari moguce.

Clan 53.

Podnesak se predaje organu nadležnom za prijem podneska, a može se predati svakog radnog dana u toku radnog vremena. Za usmene podneske koji nisu vezani rokom ili nisu neodložni, može se odrediti da se predaju u samo odredene sate u toku radnog vremena, odnosno u odredene dane. Vreme za predaju takvih podnesaka objavljuje svaki organ u svojim prostorijama na vidnom mestu.

Clan 54.

Organ koji je nadležan za prijem podneska, dužan je primiti podnesak koji mu se predaje, odnosno uzeti na zapisnik podnesak koji mu se usmeno saopštava.

Službeno lice koje primi podnesak dužno je na usmeni zahtev podnosioca da mu potvrdi prijem podneska.

Ako organ nije nadležan za prijem podneska, službeno lice tog organa ce upozoriti na to podnosioca i uputiti ga organu nadležnom za prijem. Ako podnosilac i pored toga zahteva da se njegov podnesak primi, službeno lice je dužno da primi takav podnesak. Ako organ nade da nije nadležan za rad po takvom podnesku, donece zakljucak kojim ce odbaciti podnesak zbog nenadležnosti.

Kad organ poštom dobije podnesak za ciji prijem nije nadležan, a nesumnjivo je koji je organ nadležan za prijem, poslace podnesak bez odlaganja nadležnom organu, odnosno sudu i o tome ce obavestiti stranku. Ako organ koji je dobio podnesak ne može da utvrdi koji je organ nadležan za rad po podnesku, donece bez odlaganja zakljucak kojim ce odbaciti podnesak zbog nenadležnosti i zakljucak odmah dostaviti stranci.

Protiv zakljucka donesenog po odredbama stavova 3. i 4. ovog clana dopuštena je posebna žalba.

Ako organ poštom dobije tužbu za pokretanje upravnog spora, dostavice je bez odlaganja nadležnom sudu, o cemu ce obavestiti podnosioca tužbe.

Clan 55.

Podnesak mora biti razumljiv i da bi se po njemu moglo postupati treba da sadrži: oznacenje organa kome se upucuje, predmet na koji se odnosi, zahtev, odnosno predlog, ko je zastupnik,

punomocnik ili predstavnik ako ga ima, kao i ime i prezime i prebivalište, odnosno boravište (adresa) ili firmu i sedište podnosioca, zastupnika, punomocnika ili predstavnika.

Podnosilac je dužan da svojerucno potpiše podnesak. Izuzetno, podnesak može umesto podnosioca potpisati njegov bracni drug, jedan od njegovih roditelja, sin ili kci, ili advokat koji je po ovlašcenju stranke sastavio podnesak. Lice koje je potpisalo podnesak dužno je da na podnesku potpiše svoje ime i stavi svoju adresu.

Ako je podnosilac nepismen ili nije u stanju da se potpiše, potpisace ga drugo pismeno lice, koje ce potpisati i svoje ime i navesti svoju adresu.

Clan 56.

Ako podnesak sadrži neki formalni nedostatak koji sprecava postupanje po podnesku, ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, organ koji je primio takav podnesak ucinice sve što treba da se nedostaci otklone i odredice podnosiocu rok u kome je dužan da to ucini. To se može saopštiti podnosiocu telefonom ili usmeno ako se podnosilac zatekne kod organa koji saopštava da podnesak sadrži nedostatke. O ucinjenom saopštenju organ ce staviti zabelešku na spisu.

Ako podnosilac otkloni nedostatke u odredenom roku, smatrace se da je podnesak bio od pocetka uredan. Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odredenom roku, pa se usled toga ne može po podnesku postupati, organ ce zakljuckom odbaciti takav podnesak kao neuredan. Na ovu posledicu podnosilac ce se narocito upozoriti u pozivu za ispravku podneska. Protiv tog zakljucka dozvoljena je posebna žalba.

Kad je podnesak poslat telefaksom ili je primljeno saopštenje telefonom, pa se posumnja da je podnesak podnelo lice cije je ime navedeno u telefaksu odnosno da potice od lica koje je u saopštenju telefonom dalo svoje ime, organ ce pokrenuti postupak za utvrdivanje tih cinjenica, pa ako se one utvrde, odnosno ako se nedostaci ne otklone postupice se na nacin propisan u stavu 2. ovog clana. Protiv zakljucka organa kojim se podnesak odbacuje može se izjaviti posebna žalba.

Clan 57.

Ako podnesak sadrži više zahteva koji se moraju rešavati odvojeno, organ koji primi podnesak uzece u rešavanje zahteve za cije je rešavanje nadležan, a sa ostalim zahtevima postupice u smislu clana 54. stav 4. ovog zakona.

Clan 57a.

Organi i stranke, te druga lica koja ucestvuju u postupku mogu komunicirati i u elektronskom obliku.

U pogledu prijema, odnosno otpreme podnesaka elek- tronskim putem primjenjuju se odredbe propisa kojima se reguliše e-poslovanje.

  1. Pozivanje

Clan 58.

Organ je ovlašcen da poziva lice cije je prisustvo u postupku potrebno, koje ima prebivalište, odnosno boravište na njegovom podrucju. Po pravilu pozivati se ne može radi dostavljanja rešenja i zakljucaka, ili radi saopštenja koja se mogu uputiti poštom ili na drugi nacin pogodniji za lice kome se saopštenje treba dostaviti.

Na usmenu raspravu može biti pozvano lice koje ima prebivalište, odnosno boravište izvan podrucja organa koji vodi postupak, ako se time postupak ubrzava ili olakšava, a dolazak ne prouzrokuje vece troškove ili veci gubitak vremena za pozvanog.

Pozivanje se vrši pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predviden drugi nacin.

Clan 59.

U pismenom pozivu oznacice se naziv organa koji je izdao poziv, ime i prezime i adresa lica koje se poziva, mesto, dan, a kad je to moguce i sat dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, veštak itd.), i koja pomocna sredstva i dokaze pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U pozivu se mora navesti da li je pozvano lice dužno da dode licno ili može poslati punomocnika koji ce ga zastupati i upozorice se da je u slucaju sprecenosti da se odazove pozivu dužno da izvesti organ koji je izdao poziv. Pozvani ce se isto tako upozoriti na posledice ako se ne odazove pozivu, ili ne izvesti da je sprecen da dode.

U pozivu na usmenu raspravu stranka se može pozvati da podnese pismene i druge dokaze, a može se upozoriti i da može povesti svedoke na koje namerava da se pozove.

Kad to dopušta priroda stvari, može se ostaviti na volju pozvanom licu da umesto licnog dolaska preda do odredenog dana potrebnu pismenu izjavu.

Clan 60.

Prilikom pozivanja organ ce voditi racuna o tome da se lice cije je prisustvo potrebno, pozove da dode u vreme koje ce najmanje ometati pozvanog u obavljanju njegovog redovnog posla.

Niko ne može biti pozvan da dode u toku noci, osim ako je rec o hitnim i neodložnim merama.

Clan 61.

Pozvano lice dužno je da se odazove pozivu.

Ako je pozvano lice zbog bolesti ili drugog opravdanog razloga spreceno da dode, dužno je odmah po prijemu poziva da o tome izvesti organ koji je izdao poziv, a ako je razlog sprecenosti nastao kasnije odmah po nastanku razloga.

Ako se lice kome je poziv licno dostavljen (clan 75.) ne odazove pozivu a izostanak ne opravda, može biti privedeno, a pored toga i kažnjeno novcanom kaznom do 50 KM. Ove ce se mere primeniti samo ako je u pozivu bilo oznaceno da ce se one primeniti. Ako su usled neopravdanog izostanka pozvanog lica nastali troškovi u postupku, može se odrediti da te troškove snosi lice koje je izostalo. Zakljucak o privodenju, o izricanju kazne ili placanju troškova, donosi službeno lice koje vodi postupak u saglasnosti sa službenim licem ovlašcenim za rešavanje upravne stvari, a kod zamoljenog organa u saglasnosti sa rukovodiocem, odnosno starešinom tog organa, odnosno sa službenim licem ovlašcenim za rešavanje u slicnim upravnim stvarima. Protiv tog zakljucka dopuštena je posebna žalba.

  1. Zapisnik

Clan 62.

O usmenoj raspravi ili drugoj važnijoj radnji u postupku, kao i o važnijim usmenim izjavama stranaka ili trecih lica u postupku, sastavlja se zapisnik.

O manje važnim radnjama i izjavama stranaka i trecih lica koja nemaju bitnog uticaja na rešavanje u upravnoj stvari, o upravljanju tokom postupka, o saopštenjima, službenim opažanjima, usmenim uputstvima i nalazima, kao i okolnostima koje se ticu unutrašnjeg rada organa kod koga se vodi postupak, nece se, po pravilu, sastavljati zapisnik vec ce se u samom spisu staviti zabeleška, koju potvrduje službeno lice koje ju je stavilo, uz oznaku datuma. Ne mora se sastavljati zapisnik ni o onim usmenim zahtevima stranke o kojima se odlucuje po skracenom postupku, a kojima se udovoljava, vec se takvi zahtevi mogu samo evidentirati na propisan nacin.

Clan 63.

U zapisnik se unosi: naziv organa koji obavlja radnju, mesto gde se obavlja radnja, dan i sat kad se obavlja, predmet u kome se ona obavlja i imena službenih lica, prisutnih stranaka i njihovih zastupnika, punomocnika ili predstavnika.

Zapisnik treba da sadrži tacno i kratko tok i sadržaj izvršenih radnji u postupku, kao i datih izjava. Pri tom zapisnik treba da se ogranici na ono što se tice same upravne stvari koja je predmet postupka. U zapisniku se navode sve isprave koje su u bilo koju svrhu upotrebljene na usmenoj raspravi. Prema potrebi, te isprave se prilažu zapisniku.

Izjave stranaka, svedoka, veštaka i drugih lica koja ucestvuju u postupku, a koje su od znacaja za rešavanje u upravnoj stvari, upisuju se u zapisnik što tacnije, a prema potrebi i njihovim recima. U zapisnik se upisuju i svi zakljucci koji se u toku izvršenja radnje donesu.

Ako se saslušanje vrši preko tumaca ili prevodioca, oznacice se na kom je jeziku saslušani govorio i ko je bio tumac ili prevodilac.

Zapisnik se vodi u toku vršenja službene radnje. Ako se radnja ne može istog dana završiti, unece se svakog dana posebno u isti zapisnik ono što je tog dana uradeno i to ce se propisno potpisati.

Ako se radnja o kojoj se vodi zapisnik nije mogla izvršiti bez prekida, u zapisniku ce se oznaciti da je bilo prekida.

Ako su u toku radnje izradeni ili pribavljeni planovi, skice, crteži, fotografije i slicno, overice se i prikljuciti zapisniku.

Propisima se može odrediti da se zapisnik u odredenim stvarima može voditi u vidu knjige ili drugih sredstava evidencije.

Clan 64.

Zapisnik mora biti voden uredno i u njemu se ne sme ništa brisati. Mesta koja su precrtana do zakljucenja zapisnika moraju ostati citljiva i overena potpisom službenog lica koje rukovodi radnjom postupka.

U vec potpisanom zapisniku ne sme se ništa dodavati ni menjati. Dopuna u vec zakljucenom zapisniku unosi se u dodatak zapisnika.

Clan 65.

Pre zakljucenja zapisnik ce se procitati saslušanim licima i ostalim licima koja ucestvuju u postupku. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. Na kraju zapisnika ce se navesti da je zapisnik procitan i da nisu stavljene nikakve primedbe,

ili ako jesu, ukratko ce se upisati sadržaj primedbi. Zatim ce zapisnik potpisati lice koje je ucestvovalo u radnji, a na kraju ce ga overiti službeno lice koje je rukovodilo radnjom kao i zapisnicar ako ga je bilo.

Ako zapisnik sadrži saslušanje više lica, svako ce se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika gde je upisana njegova izjava.

Ako su vršena suocenja, deo zapisnika o tome potpisace lica koja su suocena.

Ako se zapisnik sastoji od više listova, oni ce se oznaciti rednim brojevima, svaki list ce na kraju svojim potpisom overiti službeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice cija je izjava upisana na kraju lista.

Dopune vec zakljucenog zapisnika ponovo ce se potpisati i overiti.

Ako lice koje treba da potpiše zapisnik nije pismeno, ili ne može da piše potpisace ga pismeno lice koje ce staviti svoj potpis. To ne može biti službeno lice koje rukovodi radnjom postupka, niti zapisnicar.

Ako neko lice nece da potpiše zapisnik, ili se udalji pre zakljucenja zapisnika, to ce se upisati u zapisnik i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskracen.

Clan 66.

Zapisnik sastavljen u skladu sa odredbama clana 65. ovog zakona jeste javna isprava. Zapisnik je dokaz o toku i sadržini radnje postupka i datih izjava, osim onih delova zapisnika na koje je saslušano lice stavilo primedbu da nisu pravilno sastavljeni.

Dozvoljeno je dokazivati netacnost zapisnika.

Clan 67.

Kad u postupku rešava kolegijalni organ, o vecanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Kad je u postupku po žalbi jednoglasno odluceno, ne mora se sastaviti zapisnik o vecanju i glasanju, vec se o tome može staviti samo zabeleška na spisu.

U zapisnik o vecanju i glasanju upisuju se, pored podataka o licnom sastavu kolegijalnog organa, oznacenje predmeta o kome se radi i kratak sadržaj onoga što je rešeno, kao i izdvojena mišljenja ako ih je bilo. Taj zapisnik potpisuje lice koje predsedava i zapisnicar.

  1. Razgledanje spisa i obaveštavanje o toku postupka

Clan 68.

Stranke koje imaju pravo da razgledaju spise predmeta i da o svom trošku prepišu, odnosno fotokopiraju potrebne spise. Razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje vrši se pod nadzorom službenog lica.

Pravo da razgleda spise i da o svom trošku prepiše, odnosno fotokopira pojedine spise ima i svako trece lice koje ucini verovatnim svoj pravni interes.

Zahtev za razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje spisa može se staviti i usmeno. Organ može tražiti od lica iz stava 2. ovog clana da pismeno ili usmeno na zapisnik obrazloži postojanje svog pravnog interesa.

Ne mogu se razgledati, prepisivati, odnosno fotokopirati: zapisnik o vecanju i glasanju, službeni referati i nacrti rešenja, kao ni spisi koji se vode kao poverljivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha postupka, ili ako se protivi javnom interesu ili opravdanom interesu jedne od stranaka ili trecih lica.

Stranka i svako trece lice koje ucini verovatnim svoj pravni interes u predmetu, kao i zainteresovani republicki organ upravei, imaju pravo da budu obavešteni o toku postupka.

Protiv odbijanja zahteva iz st. 1. do 5. ovog clana dopuštena je posebna žalba i kad zakljucak nije donesen pismeno. Žalba se može izjaviti odmah po saopštenju, a najkasnije u roku od 24 sata od saopštavanja. O žalbi se mora odluciti u roku od 48 sati od sata izjavljivanja žalbe.

Glava V

DOSTAVLJANJE

  1. Nacin dostavljanja

Clan 69.

Dostavljanje pismena (poziva, rešenja, zakljucaka i drugih službenih spisa) vrši se po pravilu, tako što se pismeno predaje licu kome je namenjeno.

Dostavljanje se vrši poštom, odnosno telefaksom ili ga vrši organ preko svog službenog lica. Lice kome se pismeno treba dostaviti može biti pozvano radi dostavljanja samo izuzetno kad to zahteva priroda ili znacaj pismena koje se treba uruciti.

Nacin dostavljanja odreduje organ cija se pismena dostavljaju.

Clan 70.

Dostavljanje se vrši radnim danom i to danju.

Organ cije se pismeno treba dostaviti može iz narocito važnih razloga odrediti da se dostavljanje izvrši i u neradne dane, a i nocu ako je to neodložno potrebno.

Dostavljanje poštom može se vršiti i u neradne dane.

Clan 71.

Dostavljanje se vrši, po pravilu, u stanu ili na radnom mestu, a advokatu u njegovoj advokatskoj kancelariji.

Dostavljanje se može izvršiti i izvan prostorija navedenih u stavu 1. ovog clana, ako lice kome se pismeno dostavlja pristane da ga primi, a ako tih prostorija nema, tom licu se može izvršiti dostavljanje gde god se ono zatekne.

  1. Posredno dostavljanje

Clan 72.

Kad se lice kome se dostavljanje treba izvršiti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vrši predajom pismena nekom od odraslih clanova njegovog domacinstva, a ako se ni oni ne zateknu, onda nastojniku zgrade ili susedu, ako oni na to pristanu.

Ako se pismeno dostavlja na radnom mestu, a lice na koje se odnosi tu se ne zatekne, dostavice se licu koje je na istom mestu zaposleno, ako ono pristane da ga primi. Dostavljanje advokatu može se izvršiti i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.

Dostavljanje po st. 1. i 2. ovog clana ne može se izvršiti licu koje u istom postupku ucestvuje sa suprotnim interesom.

Clan 73.

Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno treba dostaviti odsutno i da mu lica navedena u clanu 72. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno ce se vratiti organu koji ga je izdao, uz naznacenje gde se odsutni nalazi.

Ako se prebivalište, odnosno boravište lica kome se pismeno dostavlja, ne može utvrditi, organ koji je izdao pismeno postavice tom licu privremenog zastupnika u smislu clana 43. ovog zakona i njemu ce dostaviti pismeno.

Clan 74.

Ako se dostavljanje ne može izvršiti ni na nacin propisan u clanu 72. ovog zakona, a nije utvrdeno da je lice kome se pismeno dostavlja odsutno, dostavljac ce predati pismeno nadležnom organu na cijem se podrucju nalazi prebivalište, odnosno boravište lica kome se pismeno dostavlja, ili pošti u njegovom prebivalištu, odnosno boravištu, ako se dostavljanje vrši poštom. Na vratima stana ili poslovne prostorije lica kome se pismeno dostavlja, dostavljac ce pricvrstiti pismeno saopštenje o tome gde se pismeno nalazi i time se smatra da je dostavljanje izvršeno. Na saopštenju i na samom pismenu koje se dostavlja dostavljac ce oznaciti razlog takvog dostavljanja kao i dan kad je saopštenje pribio na vrata i potpisat ce ga.

O dostavljanju izvršenom na nacin propisan u stavu 1. ovog clana obavestice se organ koji je odredio dostavljanje.

  1. Obavezno licno dostavljanje

Clan 75.

Dostavljanje se mora izvršiti licno licu kome je pismeno namenjeno kad je takvo dostavljanje odredeno ovim zakonom ili drugim propisom, kad od dana dostavljanja pocinje teci rok koji se ne može produžavati, ili kad to odredi organ. Smatra se da je izvršeno licno dostavljanje advokatu i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.

Kad lice kome se pismeno treba licno dostaviti ne zatekne u stanu, na radnom mestu ili se u advokatskoj kancelariji ne zatekne ni lice koje je u njoj zaposleno, dostavljac ce saznati kad i na kom mestu ga može naci, pa ce mu kod nekog od lica navedenih u clanu 72. ovog zakona ostaviti pismeno obaveštenje da u odredeni dan i sat bude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi primanja pismena. Ako i posle toga dostavljac ne zatekne lice kome se pismeno dostavlja postupice na nacin propisan u clanu 74. ovog zakona i tada se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Dostavljanjem pismena zakonskom zastupniku, punomocniku ili punomocniku za primanje pismena (clan 77.), smatra se da je dostavljanje izvršeno samoj stranci.

  1. Posebni slucajevi dostavljanja

a) Dostavljanje zakonskom zastupniku i punomocniku

Clan 76.

Dostavljanje zakonskom zastupniku ili punomocniku, vrši se na nacin propisan u cl. 69. do

  1. ovog zakona.

Ako više stranaka ima zajednickog zakonskog zastupnika ili punomocnika u istom predmetu, pismeno za sve njih dostavlja se tom zakonskom zastupniku, odnosno punomocniku. Ako stranka ima više punomocnika, dovoljno je da se dostavljanje izvrši samo jednom od njih.

b) Dostavljanje punomocniku za primanje pismena

Clan 77.

Stranka može ovlastiti odredeno lice kome se dostavljaju sva pismena za nju. Kad stranka obavesti o tom ovlašcenju organ, taj organ ce sva dostavljanja vršiti tom punomocniku (punomocnik za primanje pismena).

Punomocnik za primanje pismena dužan je da svako pismeno bez odlaganja pošalje stranci.

Ako bi neposredno dostavljanje stranci, zakonskom zastupniku ili punomocniku znatno odugovlacilo postupak, službeno lice može naložiti stranci da po odredenom predmetu i u odredenom roku postavi u sedištu organa punomocnika za primanje pismena. Ako stranka ne postupi po ovom nalogu, organ može postupiti shodno clanu 43. ovog zakona.

Kad se stranka ili njen zakonski zastupnik nalazi u inostranstvu, a nemaju punomocnika u Republici Srpskoj, pozvace se prilikom dostavljanja prvog pismena da u odredenom roku postave punomocnika ili punomocnika za primanje pismena i upozorice se da ce im se, ako u ostavljenom roku ne postave punomocnika, postaviti po službenoj dužnosti punomocnik za primanje pismena, odnosno privremeni zastupnik.

Dostavljanjem pismena punomocniku za primanje pismena smatra se da je dostavljanje izvršeno stranci kojoj je pismeno trebalo biti dostavljeno.

Clan 78.

Kad više stranaka u postupku zajednicki ucestvuju sa istovetnim zahtevima, a nemaju zajednickog punomocnika, dužne su prilikom prve radnje u postupku da prijave organu zajednickog punomocnika za primanje pismena, po mogucnosti onog koji stanuje u sedištu organa. Dok ne prijave zajednickog punomocnika za primanje pismena, za takvog punomocnika smatrace se ona stranka izmedu njih koja je na prvom zajednickom podnesku prva potpisana ili oznacena. Ako se na takav nacin ne može odrediti punomocnik, službeno lice može odrediti za punomocnika bilo koju od tih stranaka. Ako je broj stranaka veliki ili su iz raznih mesta, stranke mogu prijaviti, a i samo službeno lice može odrediti više takvih punomocnika i oznaciti koju ce stranku svaki od njih zastupati.

Zajednicki punomocnik za primanje pismena dužan je, bez odlaganja obavestiti sve stranke o pismenu koje je za njih primio i omoguciti im da pregledaju, prepišu ili overe pismeno koje po pravilu, on treba da cuva.

U pismenu koje se dostavlja punomocniku za primanje pismena oznacice se lica za koja se dostavljanje vrši.

c) Dostavljanje državnim organima, privrednim društvima i drugim pravnim licima

Clan 79.

Dostavljanje državnim organima, privrednim društvima i drugim pravnim licima vrši se predajom pismena službenom licu, odnosno licu odredenom za primanje pismena, ako za pojedine slucajeve nije drukcije propisano.

Ako u postupku ucestvuju kolektiviteti koji nemaju svojstvo pravnog lica (clan 39. stav 2.), dostavljanje se vrši predajom pismena licu koje su oni ovlastili, odnosno odredili (clan 41. stav 4.).

Ako dostavljac u radnom vremenu ne nade lice odredeno za primanje pismena, predaju pismena može izvršiti bilo kom licu zaposlenom u republickom organu uprave, privrednom društvu ili drugom pravnom licu iz stava 1. ovog clana koje se zatekne u njihovim prostorijama.

d) Dostavljanje ostalim licima

Clan 80.

Licima u inostranstvu, kao i licima u zemlji koja uživaju diplomatski imunitet, dostavljanje se vrši preko republickog organa nadležnog za poslove uprave, ako medunarodnim ugovorom nije drukcije odredeno.

Državljanima Republike Srpske u inostranstvu, dostavljanje izvoda iz maticnih knjiga, uverenja, potvrda i drugih pismena izdatih na njihov zahtev, kao i ostalih pismena može da se vrši neposredno.

Clan 81.

Licima koja su lišena slobode dostavljanje se vrši preko ustanove u kojoj se nalaze.

e) Dostavljanje javnim saopštenjem

Clan 82.

Ako se radi o vecem broju lica koja organu nisu poznata ili koja se ne mogu odrediti, pismeno ce se dostaviti javnim saopštenjem na oglasnoj tabli organa koji ga je izdao. Smatra se da je dostavljanje izvršeno po isteku 15 dana od dana isticanja saopštenja, ako organ koji je pismeno izdao ne odredi duži rok. Pored isticanja na oglasnoj tabli, organ može objaviti saopštenje u sredstvima javnog informisanja ili na drugi uobicajeni nacin.

f) Odbijanje prijema

Clan 83.

Ako lice kome je pismeno upuceno, odnosno odrasli clan njegovog domacinstva bez opravdanog razloga odbije da primi pismeno, ili to ucini lice zaposleno u republickom organu uprave, privrednom društvu, drugom pravnom licu ili u advokatskoj kancelariji, odnosno ako to ne ucini lice koga su za primanje pismena odredili kolektiviteti koji nemaju svojstvo pravnog lica dostavljac ce pismeno ostaviti u stanu ili prostoriji u kojoj lice stanuje, odnosno gde je zaposleno, ili ce pismeno pricvrstiti na vrata stana ili poslovne prostorije.

Kad je dostavljanje izvršeno na nacin predviden u stavu 1. ovog clana, dostavljac ce zabeležiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavio i time ce se smatrati da je dostavljanje izvršeno.

g) Promena prebivališta, odnosno boravišta ili sedišta

Clan 84.

Kad stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promeni svoje prebivalište, odnosno boravište ili sedište, dužni su da o tome odmah obaveste organ.

Ako oni to ne ucine, a dostavljac ne sazna kuda su se odselili, organ ce odrediti da se sva naredna dostavljanja u postupku za tu stranku vrše isticanjem pismena na oglasnu tablu organa.

Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu organa.

Kad punomocnik, odnosno punomocnik za primanje pismena u toku postupka promeni svoje prebivalište, odnosno boravište, a ne obavesti o tome organ, dostavljanje ce se izvršiti kao da punomocnik nije ni postavljen.

  1. Dostavnica

Clan 85.

Potvrdu o izvršenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavljac. Primalac ce na dostavnici sam slovima oznaciti dan prijema.

Ako je primalac nepismen ili ne može da se potpiše, dostavljac ce na dostavnici oznaciti njegovo ime i dan predaje i stavice napomenu zašto primalac nije stavio svoj potpis.

Ako primalac odbije da potpiše dostavnicu, dostavljac ce to oznaciti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje pismena i time se smatra da je pismeno dostavljeno.

Ako je dostavljanje izvršeno nekom od lica navedenih u clanu 72. ovog zakona, dostavljac ce na dostavnici oznaciti lice kome je pismeno predato i odnos tog lica prema licu kome se dostavljanje trebalo izvršiti.

Ako je dostavljanje izvršeno po clanu 74. ovog zakona, na dostavnici treba oznaciti dan izvršenog saopštenja, kao i dan predaje pismena nadležnom organu na cijem se podrucju nalazi prebivalište, odnosno boravište lica kome se dostavljanje vrši ili pošti njegovog prebivališta, odnosno boravišta.

  1. Greške u dostavljanju

Clan 86.

Ako pri dostavljanju bude ucinjena greška, smatrace se da je dostavljanje izvršeno onog dana za koji se utvrdi da je lice kome je pismeno namenjeno dobilo to pismeno.

Ako je dostavnica nestala, dostavljanje se može dokazivati i drugim sredstvima.

Glava VI

ROKOVI

Clan 87.

Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu biti odredeni rokovi.

Ako rokovi nisu odredeni zakonom ili drugim propisom, odreduje ih, s obzirom na okolnosti slucaja, službeno lice.

Rok koji je odredilo službeno lice, kao i rok odreden propisima za koji je predvidena mogucnost produženja, može se produžiti na predlog stranke koji je podnesen pre isteka roka, ako postoje opravdani razlozi za produženje.

Clan 88.

Rokovi se racunaju na dane, mesece i godine.

Kad je rok odreden po danima, dan u koji je dostavljanje izvršeno, odnosno u koji pada dogadaj od koga treba racunati trajanje roka, ne uracunava se u rok, vec se za pocetak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je odreden po mesecima, odnosno po godinama završava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje izvršeno, odnosno danu u koji pada dogadaj od koga se racuna trajanje roka. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca.

Završetak roka može se oznaciti i kalendarskim danom.

Clan 89.

Pocetak i tok rokova ne sprecavaju neradni dani.

Ako poslednji dan roka pada u neradni dan, rok istice istekom prvog narednog radnog dana.

Clan 90.

Podnesak je podnesen u roku ako je pre nego što je rok istekao predat nadležnom organu.

Kad je podnesak upucen poštom preporuceno, dan predaje pošti, smatra se danom predaje organu kome je upucen.

Kad je podnesak upucen telefaksom, dan prijema telefaksa smatra se danom predaje organu.

Za lica lišena slobode, dan predaje podneska ustanovi u kojoj se nalaze smatra se danom predaje organu kome je upucen.

Ako je organ odredio dan kad ce se raspravljati o podnesku koji je stranka dužna da podnese, pa je pozvao stranku da podnesak dostavi do odredenog dana, organ je dužan da uzme u razmatranje podnesak koji je primljen pre pocetka raspravljanja.

Glava VII

POVRACAJ U PRE\AŠNJE STANJE

Clan 91.

Stranci koja je iz opravdanih razloga propustila da u roku izvrši neku radnju postupka, pa je usled tog propuštanja iskljucena od vršenja te radnje, dozvolice se po njenom predlogu, povracaj u predašnje stanje.

Na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak, dozvolice se povracaj u predašnje stanje i kad je ona iz neznanja ili ociglednom omaškom podnesak blagovremeno poslala poštom, odnosno predala nenadležnom organu.

Povracaj u predašnje stanje dozvolice se i kad je stranka ociglednom omaškom prekoracila rok, a podnesak je ipak primljen kod nadležnog organa najkasnije tri dana od dana isteka roka, ako bi stranka zbog zakašnjenja izgubila neko pravo.

Clan 92.

Stranka je dužna da u predlogu za povracaj u predašnje stanje iznese okolnosti zbog kojih je bila sprecena da u roku izvrši propuštenu radnju i da te okolnosti ucini verovatnim.

Predlog za povracaj u predašnje stanje ne može se zasnivati na okolnosti koju je organ vec ranije ocenio kao nedovoljnu za produženje roka ili odlaganje rasprave.

Ako se povracaj u predašnje stanje traži zbog toga što je propušteno da se podnese nekakav podnesak, predlogu treba priložiti i taj podnesak.

Clan 93.

Predlog za povracaj u predašnje stanje podnosi se u roku od osam dana racunajuci od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je stranka tek kasnije saznala za propuštanje, onda od dana kad je to saznala.

Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povracaj u predašnje stanje.

Ako se propusti rok za traženje povracaja u predašnje stanje, ne može se tražiti povracaj u predašnje stanje zbog propuštanja ovog roka.

Clan 94.

Predlog za povracaj u predašnje stanje podnosi se organu kod koga je trebalo izvršiti propuštenu radnju.

O predlogu za povracaj u predašnje stanje odlucuje zakljuckom organ kod koga je trebalo izvršiti propuštenu radnju.

Neblagovremeno podnesen predlog za povracaj u predašnje stanje odbacice se bez daljnjeg postupka.

Ako su cinjenice na kojima se predlog za povracaj u predašnje stanje zasniva opštepoznate, organ može odluciti o tom predlogu bez izjašnjenja protivne stranke.

Clan 95.

Protiv zakljucka kojim se dozvoljava povracaj u predašnje stanje nije dopuštena žalba osim ako je povracaj dozvoljen po predlogu koji je neblagovremeno podnesen ili je nedopušten (clan 93. stav 3.).

Protiv zakljucka kojim je odbijen predlog za povracaj u predašnje stanje dopuštena je posebna žalba, ako je zakljucak doneo prvostepeni organ.

Žalba nije dopuštena protiv zakljucka o predlogu za povracaj u predašnje stanje koji je doneo organ nadležan za rešavanje u drugom stepenu o glavnoj stvari.

Clan 96.

Predlog za povracaj u predašnje stanje ne zaustavlja tok postupka, ali organ o tom predlogu može privremeno prekinuti postupak dok zakljucak o predlogu ne postane konacan.

Kad je povracaj u predašnje stanje dozvoljen postupak se vraca u ono stanje u kom se nalazio pre propuštanja, a poništavaju se sva rešenja i zakljucci koje je organ doneo u vezi sa propuštanjem.

Glava VIII

ODRŽAVANJE REDA

Clan 97.

Službeno lice koje rukovodi radnjom postupka dužno je da se stara o održavanju reda u radu.

Službeno lice je ovlašceno da opominje lica koja ometaju rad i odreduje mere potrebne za održavanje reda.

Lica koja prisustvuju nekoj radnji postupka ne smeju nositi oružje ili opasno orude.

Clan 98.

Lice koje, i pored opomene, ometa rad pri vršenju radnje postupka može biti udaljeno. Lice koje ucestvuje u radnji postupka može biti udaljeno tek pošto je prethodno bilo opomenuto da ce biti udaljeno i pošto su mu predocene pravne posledice takve mere. Udaljenje zbog ometanja rada izrice službeno lice koje rukovodi radnjom postupka.

Clan 99.

Ako na osnovu odredbe clana 98. bude udaljena stranka koja nema punomocnika, ili ako bude udaljen punomocnik ciji vlastodavac nije prisutan, službeno lice koje rukovodi radnjom

postupka pozvace lice koje se udaljava da postavi svog punomocnika. Ako pozvano lice to ne ucini, službeno lice može odgoditi radnju na trošak lica, koje je odbilo da postavi svog punomocnika, a može mu i samo postaviti punomocnika, ako je to potrebno.Takav punomocnik može zastupati stranku samo u radnji postupka sa koje je stranka udaljena.

Clan 100.

Ko u radnji postupka teže naruši red, može se pored udaljenja, kazniti novcanom kaznom do 100 KM.

Kazna iz stava 1. ovog clana ne iskljucuje druge oblike odgovornosti.

Kaznom iz stava 1. ovog clana može biti kažnjeno i lice koje svojim podneskom grubo povredi ugled organa ili službenog lica.

Clan 101.

Novcanu kaznu zbog radnji predvidenih u clanu 100. stav 1. izrice službeno lice koje rukovodi radnjom postupka.

Protiv zakljucka o kazni može se izjaviti posebna žalba. Žalba protiv zakljucka ne odlaže izvršenje kazne.

Glava IX

TROŠKOVI POSTUPKA

  1. Troškovi organa i stranaka

Clan 102.

Posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak, kao što su: putni troškovi službenih lica, izdaci za svedoke, veštake tumace, odnosno prevodioce, uvidaj, oglase, i sl, a koji su nastali sprovodenjem postupka, padaju po pravilu, na teret onoga koji je postupak izazvao.

Kad lice koje ucestvuje u postupku prouzrokuje svojom krivicom troškove pojedinih radnji u postupku, dužno je da ih snosi.

Kad je postupak koji je pokrenut po službenoj dužnosti okoncan povoljno po stranku, troškove postupka snosi organ.

Clan 103.

Svaka stranka snosi po pravilu, svoje troškove prouzrokovane postupkom, kao što su putni troškovi, izgubljena zarada, izdaci za takse, pravno zastupanje, strucno pomaganje i sl.

Kad u postupku ucestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim interesima, stranka koja je izazvala postupak, a koji je po nju nepovoljno okoncan, dužna je da protivnoj stranci nadoknadi opravdane troškove. Ako je u takvom slucaju neka od stranaka delimicno uspela sa svojim zahtevom, dužna je da protivnoj stranci nadoknadi troškove srazmerno delu zahteva u kome nije uspela. Stranka koja je iz obesti prouzrokovala protivnoj stranci troškove u postupku, dužna je da joj te troškove nadoknadi.

Troškovi za pravno zastupanje nadoknaduju se samo u slucajevima kad je tako zastupanje bilo nužno i opravdano.

Zahtev za naknadu troškova po odredbama st. 2. i 3. ovog clana mora biti stavljen na vreme, tako da organ može o njemu odluciti u rešenju. U protivnom stranka gubi pravo na naknadu troškova. Službeno lice dužno je da na to upozori stranku.

Svaka stranka snosi svoje troškove postupka koji je završen poravnanjem, ako u poravnanju nije drukcije odredeno.

Troškove stranke i drugog lica u postupku prouzrokovane postupkom pokrenutim po službenoj dužnosti, a koje stranka, odnosno drugo lice u postupku nije izazvalo svojim ponašanjem snosi organ.

Clan 104.

Troškove postupka u vezi sa izvršenjem snosi izvršenik. Ako se ovi troškovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih tražilac izvršenja.

Clan 105.

Ako se postupak pokrece po zahtevu stranke, a sa sigurnošcu se može predvideti da ce izazvati posebne izdatke (u vezi sa uvidajem, veštacenjem, dolaskom svedoka i sl.), organ može zakljuckom odrediti da stranka unapred položi potreban iznos za pokrice tih troškova. Ako stranka ne položi taj iznos u odredenom roku, organ može odustati od izvodenja tih dokaza ili obustaviti postupak, osim ako produženje postupka zahteva javni interes.

Clan 106.

U rešenju kojim se postupak o glavnoj upravnoj stvari završava, odreduje se ko snosi troškove postupka, njihov iznos, kome se i u kom roku imaju isplatiti.

U rešenju se mora posebno navesti da li ce onaj ko snosi troškove morati da nadoknadi troškove drugoj stranci (clan 103. st. 2. i 3.).

Ako troškove postupka snosi više lica troškovi ce se izmedu njih razdeliti na jednake delove, odnosno u odgovarajucoj srazmeri.

Ako organ u rešenju ne odluci o troškovima, navešce da ce o troškovima doneti poseban zakljucak.

Clan 107.

Svedoci, veštaci, tumaci, prevodioci i službena lica imaju pravo na naknadu troškova putovanja, izdataka izazvanih boravkom u mestu, a ako im zarada za to vreme ne pripada imaju pravo i na naknadu izgubljene zarade. Pored naknade, veštaci, tumaci i prevodioci imaju pravo i na nagradu.

Zahtev za naknadu, odnosno nagradu svedoci, veštaci, tumaci i prevodioci dužni su da postave prilikom saslušanja, davanja mišljenja, tumacenja, odnosno prevodenja. U protivnom, gube to pravo. Službeno lice dužno je da ih na to upozori.

Iznos naknada, odnosno nagrade odreduje zakljuckom organ, odredujuci ko je dužan da ih plati i u kom roku. Protiv tog zakljucka dopuštena je posebna žalba.

  1. Oslobadanje od placanja troškova

Clan 108.

Organ može osloboditi stranku od placanja troškova u celini ili delimicno, ako nade da ih ona ne može podneti bez štete po nužno izdržavanje sebe i svoje porodice. Organ donosi zakljucak o tome po predlogu stranke, na osnovu uverenja i ostalih dokaza o njenom imovnom stanju koje izdaje nadležni organ.

Oslobadanje od placanja troškova odnosi se na oslobadanje od taksa i drugih izdataka organa koji vodi postupak.

Strani državljani oslobodice se od placanja troškova samo pod uslovom uzajamnosti. U slucaju sumnje o postojanju uzajamnosti, objašnjenje daje republicki organ nadležan za poslove uprave.

Clan 109.

Organ može u toku postupka ukinuti zakljucak o oslobadanju od placanja troškova ako utvrdi da više ne postoje razlozi zbog kojih je stranka bila oslobodena od placanja troškova.

Clan 110.

Protiv zakljucka kojim se odbija zahtev stranke za oslobadanje od placanja troškova, kao i protiv zakljucka iz clana 109. stranka može izjaviti posebnu žalbu.

DRUGI DEO

PRVOSTEPENI POSTUPAK

Glava X

POKRETANJE POSTUPKA I ZAHTEVI STRANAKA

  1. Pokretanje postupka

Clan 111.

Postupak pokrece nadležni organ po službenoj dužnosti povodom zahteva stranke.

Clan 112.

Nadležni organ ce pokrenuti postupak po službenoj dužnosti kad to odreduje zakon ili drugi propis i kad utvrdi ili sazna da, s obzirom na postojece cinjenicno stanje, treba pokrenuti postupak radi zaštite javnog interesa.

Pri pokretanju postupka po službenoj dužnosti nadležni organ uzima u obzir i eventualne predstavke gradana, organizacija i organa.

Clan 113.

Postupak je pokrenut cim organ izvrši ma koju radnju radi vodenja postupka.

Ako organ povodom zahteva stranke utvrdi da nema uslova za pokretanje postupka, donece zakljucak o odbacivanju zahteva stranke. Protiv tog zakljuka dozvoljena je posebna žalba.

Clan 114.

U upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po prirodi stvari za pokretanje i vodenje postupka potreban zahtev stranke, nadležni organ može pokrenuti i voditi postupak samo ako takav zahtev postoji.

Ako u upravnim stvarima u kojima je propisan rok za podnošenje zahtjeva stranka podnese zahtjev po isteku ro- ka, nadležan organ ce takav zahtjev zakljuckom odbaciti kao neblagovremen. Protiv tog zakljucka dozvoljena je posebna žalba.

  1. Spajanje upravnih stvari u jedan postupak

Clan 115.

Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili slicnom cinjenicnom stanju i istom pravnom osnovu, i ako je organ u pogledu svih predmeta stvarno nadležan može se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad je rec o pravima i obavezama više stranaka.

Pod istim uslovima jedna ili više stranaka mogu u jednom postupku ostvarivati i više razlicitih zahteva.

O vodenju jednog postupka u slucajevima iz st. 1. i 2. organ ce doneti zakljucak. Protiv tog zakljucka se može izjaviti posebna žalba.

Clan 116.

Organ može javnim saopštenjem pokrenuti postupak prema vecem broju lica koja mu nisu poznata ili se ne mogu odrediti, a koja u postupku mogu imati položaj stranke, ako je rec o bitno istom zahtevu prema svima njima.

Clan 117.

Kad se u smislu clana 115. ovog zakona vodi jedan postupak ili kad je postupak pokrenut javnim saopštenjem u smislu clana 116, svaka stranka istupa u postupku samostalno.

Ukoliko se u postupku iz stava 1. ovog clana preduzimaju odredene mere prema strankama, mora se odrediti koja se od tih mera odnosi na koju od stranaka, osim ako se radi o strankama koje u postupku zajednicki ucestvuju sa istovetnim zahtevima ili ako zakonom nije drukcije propisano.

  1. Izmena zahteva

Clan 118.

Nakon pokretanja postupka, stranka može do donošenja prvostepenog rešenja proširiti zahtev ili umesto ranijeg zahteva postaviti drugi, bez obzira na to da li se prošireni ili izmenjeni zahtev zasniva na istom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtev zasniva na bitno istom cinjenicnom stanju.

Ako organ ne dozvoli proširenje ili izmenu zahteva, donece o tome zakljucak. Protiv tog zakljucka dopuštena je posebna žalba.

  1. Odustanak od zahteva

Clan 119.

Stranka može odustati od svog zahteva u toku celog postupka.

Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka odustane od tog zahteva, organ ce doneti zakljucak kojim se postupak obustavlja. O tome ce biti obaveštena protivna stranka, ako je ima.

Ako je dalje vodenje postupka potrebno u javnom interesu ili kad to zahteva protivna stranka, organ ce produžiti vodenje postupka.

Kad je postupak pokrenut po službenoj dužnosti organ može obustaviti postupak. Ako je postupak u istoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut po zahtevu stranke, postupak ce se nastaviti ako stranka to zahteva.

Protiv zakljucka kojim se postupak obustavlja dopuštena je posebna žalba.

Clan 120.

Stranka odustaje od svog zahteva podneskom ili izjavom koju daje na zapisnik organu koji vodi postupak. Stranka može opozvati svoj odustanak od zahteva, sve dok organ ne donese zakljucak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci.

Pojedina radnja ili propuštanje stranke može se smatrati odustankom od zahteva samo kad je to zakonom odredeno.

Ako je stranka odustala od zahteva posle donošenja prvostepenog rešenja, a pre isteka roka za žalbu zakljuckom o obustavljanju postupka poništava se prvostepeno rešenje ako je njime zahtev stranke bio u celini ili delimicno pozitivno rešen. Ako je stranka odustala od zahteva posle izjavljene žalbe, a pre nego što joj je dostavljeno rešenje doneseno povodom žalbe, zakljuckom o obustavljanju postupka poništava se prvostepeno rešenje kojim je zahtev stranke bio usvojen bilo u celini ili delimicno, ako je stranka u celini ili delimicno, odustala od svog zahteva.

Clan 121.

Stranka koja je odustala od zahteva dužna je da snosi troškove koji su nastali do obustavljanja postupka, osim ako posebnim propisima nije drukcije odredeno.

  1. Poravnanje

Clan 122.

Ako u postupku ucestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim zahtevima, službeno lice nastojace u toku celog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili u pojedinim pitanjima.

Poravnanje mora biti uvek jasno i odredeno, i ne sme biti na štetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa trecih lica. Službeno lice mora na to paziti po službenoj dužnosti. Ako se utvrdi da bi poravnanje bilo na štetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa trecih lica, organ koji vodi postupak nece prihvatiti da se zakljuci poravnanje, i o tome ce doneti zakljucak.

Poravnanje se upisuje u zapisnik. Poravnanje je zakljuceno kad stranke, posle procitanog zapisnika o poravnanju potpišu zapisnik. Overen prepis zapisnika predace se strankama ako ga traže.

Poravnanje ima snagu izvršnog rešenja donesenog u postupku (izvršna isprava).

Organ pred kojim je zakljuceno poravnanje donece zakljucak kojim ce postupak obustaviti u celini ili delimicno.

Protiv zakljucka o obustavljanju, odnosno o nastavljanju postupka dopuštena je posebna žalba.

Glava XI

POSTUPAK DO DONOŠENJA REŠENJA

A. OPŠTA NACELA

  1. Zajednicke odredbe

Clan 123.

Pre donošenja rešenja utvrduju se sve odlucne cinjenice i okolnosti koje su od znacaja za donošenje rešenja i strankama omogucuje da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese.

Cinjenice i okolnosti iz stava 1. ovog clana utvrduju se u skracenom postupku (clan 129.) ili u posebnom ispitnom postupku (clan 130.).

Clan 124.

Službeno lice može u toku postupka upotpunjavati cinjenicno stanje i izvoditi dokaze radi utvrdivanja i onih cinjenica koje u postupku nisu bile iznete ili nisu bile utvrdene.

Službeno lice odredice po službenoj dužnosti izvodenje svakog dokaza ako oceni da je to potrebno radi razrešenja stvari.

Službeno lice pribavice po službenoj dužnosti podatke o cinjenicama o kojima se vodi službena evidencija.

Clan 125.

Cinjenicno stanje na kom zasniva zahtev stranka je dužna da iznese tacno, potpuno i odredeno.

Ako se ne radi o cinjenicama koje su opštepoznate, stranka je dužna da za svoje navode predloži dokaze i da ih po mogucnosti podnese. Ako stranka tako ne postupi, službeno lice pozvace je da to ucini. Od stranke se nece tražiti da podnese dokaze, koje brže i lakše može pribaviti organ, niti da podnosi javne isprave koje organi nisu dužni izdavati po clanu 160. ovog zakona.

Ako stranka nije u naknadno odredenom roku predložila, odnosno podnela dokaze, organ ce zakljuckom odbaciti zahtev. Protiv tog zakljucka dopuštena je posebna žalba.

Clan 126.

Stranka daje izjavu, po pravilu, usmeno, a može je dati i pismeno.

Kad se radi o složenoj upravnoj stvari ili kad su potrebna odredena strucna objašnjenja, službeno lice može naložiti stranci da podnese pismenu izjavu, u ostavljenom roku. U takvom slucaju i stranka ima pravo da traži da joj se dopusti davanje pismene izjave.

Ako je stranci naloženo ili dopušteno da podnese pismenu izjavu, ne može joj se usled toga oduzeti pravo da svoju izjavu da i usmeno.

Clan 127.

Ako se u postupku pojavi lice koje do tada nije ucestvovalo u postupku kao stranka, pa zahteva da ucestvuje u postupku kao stranka, službeno lice ce ispitati njegovo pravo da bude stranka i o tome ce doneti zakljucak. Protiv zakljucka kojim se ne priznaje to pravo dopuštena je posebna žalba.

Clan 128.

Službeno lice je dužno da upozori stranku na njena prava u postupku i da joj ukazuje na pravne posledice njenih radnji ili propuštanja u postupku.

  1. Skraceni postupak

Clan 129.

Organ može po skracenom postupku rešiti stvar:

1) ako je stranka u svom zahtevu navela cinjenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se može utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje može utvrditi na osnovu opštepoznatih cinjenica ili cinjenica koje su organu poznate;

2) ako se stanje stvari može utvrditi na osnovu službenih podataka kojima organ raspolaže a nije potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava, odnosno pravnih interesa;

3) ako je propisom predvideno da se upravna stvar može rešiti na podlozi cinjenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrdene ili se dokazima samo posredno utvrduju, pa su cinjenice ili okolnosti ucinjene verovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da se zahtevu stranke ima udovoljiti;

4) ako se radi o preduzimanju hitnih mera u javnom interesu koje se ne mogu odlagati, a cinjenice na kojima rešenje treba da bude zasnovano su utvrdene ili bar ucinjene verovatnim.

  1. Poseban ispitni postupak

Clan 130.

Poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to potrebno radi utvrdivanja cinjenica i okolnosti koje su znacajne za rešavanje stvari ili radi davanja strankama mogucnosti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese.

Tok ispitnog postupka odreduje, prema okolnostima pojedinog slucaja službeno lice, u skladu sa odredabama ovog zakona i drugih propisa koji se odnose na upravnu stvar o kojoj se radi.

U granicama iz stava 1. i 2. ovog clana službeno lice: odreduje koje radnje u postupku treba izvršiti i izdaje naredenja za njihovo izvršenje, odreduje red kojim ce se pojedine radnje izvršiti i rokove u kojima ce se izvršiti ako nisu propisani zakonom, odreduje usmenu

raspravu i saslušanja, kao i sve što je potrebno za njihovo održavanje, odlucuje koji ce se dokazi izvesti, kojim dokaznim sredstvima, te o svim predlozima i izjavama.

Službeno lice odlucuje da li ce se raspravljanje i dokazivanje vršiti odvojeno o pojedinim pitanjima ili zajedno za sva pitanja.

Clan 131.

Stranka ima pravo da ucestvuje u ispitnom postupku, da daje potrebne podatke i brani svoja prava i pravne interese.

Stranka ima pravo da iznosi cinjenice koje mogu biti od uticaja na rešenje stvari i da pobija tacnost navoda koji se ne slažu sa njenim navodima. Ona ima pravo da sve do donošenja rešenja dopunjuje i objašnjava svoje navode, a ako to cini posle održane usmene rasprave, dužna je da obrazloži zbog cega to nije ucinila na raspravi.

Službeno lice dužno je da pruži mogucnost stranci da se izjasni o svim okolnostima i cinjenicama koje su iznesene u ispitnom postupku, o predlozima i predloženim dokazima, da ucestvuje u izvodenju dokaza i da postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i veštacima preko službenog lica, a sa njegovom dozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvodenja dokaza i da se o tome izjasni. Organ nece doneti rešenje pre nego što stranci pruži mogucnost da se izjasni o cinjenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva rešenje, a o kojima stranci nije bila data mogucnost da se izjasni.

  1. Prethodno pitanje

Clan 132.

Ako organ naide na pitanje bez cijeg se rešenja ne može rešiti sama upravna stvar, a to pitanje cini samostalnu pravnu celinu za cije je rešavanje nadležan sud ili neki drugi organ, (prethodno pitanje), on može pod uslovima iz ovog zakona sam raspraviti to pitanje ili postupak prekinuti dok nadležni organ to pitanje ne reši. O prekidu postupka donosi se zakljucak, protiv kojeg je dopuštena posebna žalba.

Ako je organ koji vodi postupak sam rešio prethodno pitanje, rešenje takvog pitanja ima pravno dejstvo samo u upravnoj stvari u kojoj je to pitanje rešeno.

U pitanju postojanja krivicnog dela i krivicne odgovornosti ucinioca organ je vezan pravosnažnom presudom suda kojom se optuženi oglašava krivim.

Clan 133.

Organ mora prekinuti postupak kad se prethodno pitanje odnosi na postojanje krivicnog dela, na postojanje braka, na utvrdivanje ocinstva i materinstva ili kad je to zakonom odredeno.

Kad se prethodno pitanje odnosi na krivicno delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, a nema mogucnosti za krivicno gonjenje, organ koji vodi postupak raspravice i to pitanje.

Clan 134.

Ako se zbog prethodnog pitanja ne mora prekinuti postupak, organ koji vodi ovaj postupak može sam rešiti prethodno pitanje kao sastavni deo te upravne stvari.

Clan 135.

Ako organ koji vodi postupak ne uzme prethodno pitanje u raspravljanje u smislu clana 134. a postupak za rešavanje prethodnog pitanja koji se može voditi samo po službenoj dužnosti još nije pokrenut, tražice da nadležni organ pokrene postupak o tom pitanju.

U upravnoj stvari u kojoj se postupak za rešavanje prethodnog pitanja pokrece povodom zahteva stranke, organ može zakljuckom naložiti jednoj od stranaka da u cilju rešavanja prethodnog pitanja traži od nadležnog organa pokretanje postupka, odredujuci joj rok u kojem je dužna da to ucini, i da o podnesenom traženju podnese dokaz. Pri tom ce organ koji vodi

upravni postupak upozoriti stranku na posledice propuštanja. Rok za traženje pokretanja postupka za rešavanje prethodnog pitanja pocinje teci od dana kad zakljucak postane konacan.

Ako stranka iz stava 2. ovog clana ne podnese u odredenom roku dokaz da je od nadležnog organa tražila pokretanje postupka po prethodnom pitanju, smatrace se da je odustala od zahteva, a organ koji vodi upravni postupak obustavice postupak. Ako to nije ucinila protivna stranka, organ ce nastaviti postupak i sam raspraviti prethodno pitanje.

Protiv zakljucka iz stava 2. ovog clana dopuštena je posebna žalba.

Clan 136.

Postupak prekinut zbog rešavanja prethodnog pitanja pred nadležnim organom nastavice se kad se konacno odluci o tom pitanju.

  1. Usmena rasprava

Clan 137.

Službeno lice odreduje, po svojoj inicijativi ili po predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom slucaju kad je to korisno za razrešenje stvari, a mora je odrediti:

1) u upravnim stvarima u kojima ucestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim interesima ili

2) kad se treba izvršiti uvidaj ili saslušanje svedoka ili veštaka.

Clan 138. Usmena rasprava je javna.

Službeno lice može iskljuciti javnost za celu usmenu raspravu ili samo za jedan deo po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke, odnosno zainteresovanog lica:

1) ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti;

2) ako postoji ozbiljna i neposredna opasnost ometanja usmene rasprave;

3) ako treba da se raspravlja o odnosima u porodici;

4) ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju službenu, poslovnu, profesionalnu, naucnu ili umetnicku tajnu.

O iskljucenju javnosti donosi se zakljucak koji mora biti obrazložen i javno objavljen.

Clan 139.

Iskljucenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zastupnike, punomocnike, predstavnike i strucne pomagace.

Službeno lice može dopustiti da usmenoj raspravi sa koje je javnost iskljucena prisustvuju pojedina službena lica i naucni radnici ako je to od interesa za njihovu službu, odnosno naucni rad. Službeno lice ce upozoriti ta lica da su dužna da cuvaju kao tajnu ono što na raspravi saznaju.

Clan 140.

Organ je dužan da preduzme sve što je potrebno da se usmena rasprava obavi bez odugovlacenja i po mogucnosti bez prekidanja i odlaganja.

Licima koja se pozivaju na usmenu raspravu mora se ostaviti dovoljno vremena da se pripreme za raspravu i da dodu na vreme i bez vanrednih troškova. Pozvanim licima ostavice se, najmanje osam dana od dana dostavljanja poziva do dana rasprave.

Clan 141.

Kad je za raspravljanje na usmenoj raspravi potrebno upoznavanje sa planovima, spisima ili drugim predmetima, iste treba staviti na uvid pozvanim licima istovremeno sa odredivanjem rasprave, a u pozivu za raspravu oznaciti vreme i mesto kad i gde se oni mogu razgledati.

Clan 142.

Organ je dužan da javno objavi odredivanje usmene rasprave kad postoji opasnost da se pojedinacni pozivi nece moci na vreme dostaviti, kad postoji verovatnoca da ima zainteresovanih lica koja se još nisu pojavila kao stranke, ili kad to nalažu drugi razlozi.

Javna objava usmene rasprave treba da sadrži sve podatke koji moraju biti navedeni u pojedinacnom pozivu, kao i poziv da na raspravu dode svako ko smatra da se upravna stvar tice njegovih pravnih interesa. Ta se objava saopštava na nacin propisan u clanu 63. ovog zakona.

Clan 143.

Usmena rasprava održace se, po pravilu, u sedištu organa koji vodi postupak. Ako je potreban uvidaj u mestu izvan sedišta organa, usmena rasprava se može održati na mestu uvidaja. Organ može odrediti za usmenu raspravu i drugo mesto kad je to potrebno radi smanjenja troškova i zbog potpunijeg, bržeg ili jednostavnijeg raspravljanja upravne stvari.

Clan 144.

Službeno lice je dužno da na pocetku usmene rasprave utvrdi koja su od pozvanih lica prisutna, a u pogledu odsutnih da proveri da li su im pozivi uredno dostavljeni.

Ako neka od stranaka koja još nije saslušana nije došla na raspravu, a nije utvrdeno da joj je poziv uredno dostavljen, službeno lice odložice raspravu, osim ako je usmena rasprava na vreme javno objavljena.

Ako na raspravu ne dode stranka po cijem je zahtevu postupak pokrenut, iako je uredno pozvana, a iz celokupnog stanja stvari se može pretpostaviti da je odustala od zahteva, organ ce obustaviti postupak. Protiv tog zakljucka dopuštena je posebna žalba. Ako se ne može pretpostaviti da je stranka odustala od zahteva ili ako bi se postupak u javnom interesu morao nastaviti po službenoj dužnosti, službeno lice ce, prema okolnostima slucaja, sprovesti raspravu bez tog lica, ili ce je odložiti.

Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdano izostane iako je uredno pozvana, službeno lice može sprovesti raspravu i bez nje, a može na njen trošak i odložiti usmenu raspravu, ako je to potrebno radi pravilnog rešenja upravne stvari.

Clan 145.

Ako prisutna stranka i pored upozorenja na posledice, ne stavi u toku rasprave primedbu na radnje koje se na raspravi preduzimaju, smatrace se da nema primedbi. Ako ta stranka kasnije stavi primedbu na radnje preduzete na raspravi, organ ce ceniti i tu primedbu, ako ona može imati uticaja na rešavanje stvari, i ako nije data posle rasprave s ciljem odugovlacenja postupka.

Ako stranka koja je pozvana javnim saopštenjem nije došla na raspravu, a primedbe na radnje preduzete na raspravi stavi posle rasprave, ove ce se primedbe uzeti u obzir pod uslovima iz stava 1. ovog clana.

Clan 146.

Na usmenoj raspravi treba se raspraviti i utvrditi ono što je predmet ispitnog postupka.

Ako se predmet ne može raspraviti na jednoj raspravi, službeno lice ce prekinuti raspravu i zakazati što pre njen nastavak. Za taj nastavak službeno lice ce preduzeti sve mere koje su propisane za odredivanje rasprave, a prisutnim licima može usmeno saopštiti te mere, kao i vreme i mesto nastavka rasprave. Prilikom nastavka rasprave službeno lice iznece u glavnim crtama tok dotadašnje rasprave.

Za izvodenje pismenih dokaza koji se naknadno podnesu ne mora se ponovo odredivati rasprava, ali ce se stranci dati mogucnost da se o tim dokazima izjasni.

B. DOKAZIVANJE

  1. Opšte odredbe

Clan 147.

Cinjenice na podlozi kojih se donosi rešenje (odlucne cinjenice) utvrduju se dokazima.

Kao dokazno sredstvo upotrebice se sve što je podesno za utvrdivanje stanja stvari i što odgovara pojedinom slucaju, kao što su isprave, odnosno mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije, iskazi svedoka, izjave stranke, nalazi i mišljenje veštaka, uvidaji i dr.

Clan 148.

O tome da li neku cinjenicu treba utvrdivati ili ne, odlucuje službeno lice, prema tome da li ta cinjenica može imati uticaja na rešavanje upravne stvari. Dokazi se, po pravilu, izvode pošto se utvrdi šta je u pogledu cinjenica sporno ili šta treba dokazivati.

Ne treba dokazivati cinjenice koje su opštepoznate.

Ne treba dokazivati ni cinjenice cije postojanje zakon pretpostavlja, ali je dopušteno dokazivanje nepostojanja tih cinjenica, ako zakonom nije drukcije odredeno.

Clan 149.

Ako je dokazivanje pred organom koji vodi postupak neizvodljivo, povezano s nesrazmernim troškovima ili velikim gubitkom vremena, dokazivanje se može izvoditi pred zamoljenim organom.

Clan 150.

Kad je propisom predvideno da se stvar može rešiti na podlozi cinjenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrdene ili se dokazima samo posredno utvrduju (cinjenice i okolnosti koje su ucinjene verovatnim), izvodenje dokaza u tom cilju nije vezano za odredbe ovog zakona o izvodenju dokaza.

Clan 151.

Ako organu koji rešava u upravnoj stvari nije poznato pravo koje važi u stranoj državi, može se o tome obavestiti kod republickog organa uprave.

Organ koji rešava u upravnoj stvari može od stranke zatražiti da podnese javnu ispravu koju je izdao nadležni inostrani organ kojom se potvrduje koje pravo važi u toj državi. Dopušteno je suprotno dokazivanje od onog što je sadržano u toj ispravi, ako medunarodnim ugovorom nije drukcije predvideno.

  1. Isprave

Clan 152.

Isprava koju je u propisanom obliku izdao organ, odnosno privredno društvo, ustanova ili organizacija na osnovu javnog ovlašcenja (javna isprava), dokazuje ono što se u njoj potvrduje. Ta isprava može biti prilagodena elektronskoj obradi podataka.

U postupku dokazivanja, mikrofilmska kopija isprave, odnosno reprodukcija te kopije izjednacva se sa ispravom iz stava 1. ovog clana ako je tu mikrofilmsku kopiju, odnosno reprodukciju te kopije, izdao organ, privredno društvo, ustanova ili organizacija u vršenju javnih ovlašcenja.

Dopušteno je dokazivati da su u ispravi iz stava 1. ovog clana, cinjenice neistinito potvrdene ili da su te isprave neispravno sastavljene.

Dopušteno je dokazivati da mikrofilmska kopija, odnosno reprodukcija te kopije nije verna originalu.

Clan 153.

Ako je na ispravi nešto precrtano, ostrugano, izbrisano, ili umetnuto, ili ako na ispravi postoje kakvi drugi spoljni nedostaci, službeno lice ce oceniti prema svim okolnostima da li je time i u kojoj meri umanjena dokazna vrednost isprave, ili je isprava izgubila dokaznu vrednost za rešavanje u upravnoj stvari.

Clan 154.

Isprave koje služe kao dokaz podnose stranke ili ih pribavlja organ. Stranka podnosi ispravu u originalu, mikrofilmskoj kopiji isprave ili u reprodukciji te kopije ili u overenom prepisu, a može je podneti i u obicnom prepisu. Kad stranka podnese ispravu u overenom prepisu službeno lice može tražiti da stranka pokaže originalnu ispravu, a kad podnese ispravu u obicnom prepisu, službeno lice ce utvrditi da li je taj prepis veran originalu. Mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije koju je izdao organ, privredno društvo, ustanova ili organizacija u vršenju javnih ovlašcenja ima dokaznu vrednost javne isprave, iz clana 152. stav 1. ovog zakona.

Ako je organ koji je za to bio nadležan neke cinjenice ili okolnosti vec utvrdio ili su one dokazane u javnoj ispravi (kao licna karta, izvod iz maticne knjige i dr.), organ koji vodi postupak uzece te cinjenice i okolnosti kao dokazane. Kad je u pitanju sticanje ili gubljenje prava, a postoji verovatnoca da su se te cinjenice i okolnosti naknadno izmenile, ili ih na osnovu posebnih propisa treba utvrdivati, službeno lice ce tražiti da stranka podnese dokaze o tim cinjenicama i okolnostima, ili ce ih organ sam pribaviti.

Clan 155.

Službeno lice može naložiti stranci da podnese ispravu na koju se poziva, ako raspolaže istom ili je može pribaviti.

Ako se isprava nalazi kod suprotne stranke, a ona nece dobrovoljno da je podnese ili pokaže, službeno lice ce pozvati tu stranku da podnese ili pokaže ispravu na raspravi, da bi se druge stranke o njoj mogle izjasniti.

Ako stranka kojoj je naloženo da podnese, odnosno pokaže ispravu ne postupi po pozivu, organ ce ceniti, s obzirom na sve okolnosti slucaja, od kakvog je to uticaja za rešavanje upravne stvari. U takvom slucaju organ može toj stranci izreci novcanu kaznu za povredu procesne discipline u iznosu do 100 KM, a tu kaznu može

ponovo izreci u istom iznosu, odnosno sve dok stranka ne pristane da podnese, odnosno pokaže ispravu. Protiv zakljucka kojim je izrecena novcana kazna stranka može izjaviti posebnu žalbu, koja ne zadržava izvršenje tog zakljucka.

Clan 156.

Ako se isprava koju treba upotrebiti kao dokaz u postupku nalazi kod organa, privredna društva, ustanove ili organizacije koja ima javno ovlašcenje za rešavanje u upravnim stvarima, a stranka koja se pozvala na tu ispravu nije uspela da je pribavi, organ ce pribaviti istu po službenoj dužnosti.

Clan 157.

Ako se isprava nalazi kod treceg lica, koje nece da je pokaže, organ ce doneti zakljucak kojim ce naložiti tom licu da pokaže ispravu na raspravi, da bi se stranke mogle o njoj izjasniti.

Trece lice može uskratiti pokazivanje isprave iz razloga iz kojih svedok može uskratiti svedocenje.

Protiv treceg lica koje bez opravdanog razloga odbije da pokaže ispravu postupice se kao protiv svedoka koji odbija da svedoci.

Protiv zakljucka kojim se nareduje pokazivanje isprave, kao i protiv zakljucka o kazni zbog nepokazivanja isprave, trece lice ima pravo žalbe, koja odlaže izvršenje zakljucka.

Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kod treceg lica dužna je naknaditi troškove koje je to lice imalo u vezi sa pokazivanjem isprave.

Clan 158.

Isprave koje su izdali inostrani organi, a koje u državi u kojoj su izdate važe kao javne isprave, imaju, pod uslovima uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i domace javne isprave, ako su propisno overene.

Uverenje

Clan 159.

Organi izdaju uverenja odnosno druge isprave (certifikate, potvrde i dr.) o cinjenicama o kojima vode službenu evidenciju.

Uverenja i druge isprave o cinjenicama o kojima se vodi službena evidencija moraju se izdavati saglasno podacima iz službene evidencije. Takva uverenja, odnosno druge isprave imaju znacaj javne isprave.

Uverenje i druge isprave o cinjenicama o kojima se vodi službena evidencija izdaju se stranci na usmeni zahtev, po pravilu istog dana kad je stranka zatražila izdavanje uverenja, odnosno druge isprave, a najkasnije u roku od osam dana, ako propisom kojim je ustanovljena službena evidencija nije drukcije odredeno.

Ako organ odbije zahtev za izdavanje uverenja, odnosno druge isprave dužan je da o tome donese posebno rešenje. Ako u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva ne izda uverenje, odnosno drugu ispravu, niti donese rešenje o odbijanju zahteva, stranka može izjaviti žalbu kao da je zahtev odbijen.

Ako stranka, na osnovu dokaza kojima raspolaže, smatra da joj uverenje, odnosno druga isprava nije izdata u skladu sa podacima iz službene evidencije, može zahtevati izmenu ili izdavanje novog uverenja, odnosno nove isprave.

Ako u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva za izmenu ili izdavanje novog uverenja, odnosno nove isprave, organ ne postupi po zahtevu stranke, stranka može izjaviti žalbu kao da je njen zahtev odbijen.

Clan 160.

Organi izdaju uverenja, odnosno druge isprave i o cinjenicama o kojima ne vode službenu evidenciju ako je to odredeno zakonom ili drugim propisom. U tom slucaju cinjenice se utvrduju u postupku propisanim ovim zakonom.

Uverenje, odnosno druga isprava izdata na nacin predviden stavom 1. ovog clana ne obavezuje organ kojem je podnesena kao dokaz i koji treba da rešava o upravnoj stvari. Taj organ može ponovo utvrdivati cinjenice navedene u uverenju, odnosno drugoj ispravi.

Uverenje, odnosno druga isprava se stranci izdaje u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, a ako se tako ne postupi, smatrace se da je zahtev stranke odbijen.

  1. Svedoci

Clan 161.

Svedok može biti svako lice koje je sposobno da opazi cinjenicu o kojoj treba da svedoci i koje je u stanju da to svoje opažanje saopšti.

Lice koje u postupku ucestvuje u svojstvu službenog lica ne može biti svedok.

Clan 162.

Svako lice koje se kao svedok poziva dužno je da se odazove pozivu, a i da svedoci ako ovim zakonom nije drukcije odredeno.

Clan 163.

Ne može se ispitati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost cuvanja službene, profesionalne, naucne i umetnicke tajne, dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti.

Clan 164. Svedok može uskratiti svedocenje:

1) ako bi odgovorom na pojedina pitanja izložio teškoj sramoti, znatnoj imovinskoj šteti ili krivicnom gonjenju njega, njegovog srodnika po krvi u pravoj liniji, a u pobocnoj liniji do treceg stepena zakljucno, njegovog bracnog druga ili srodnika po tazbini, do drugog stepena

zakljucno i onda kad je brak prestao, kao i njegovog staraoca ili starinika, usvojioca ili usvojenika;

2) ako bi odgovorom na pojedina pitanja povredio obavezu, odnosno pravo da cuva poslovnu, profesionalnu, naucnu ili umetnicku tajnu;

3) o onome što je stranka poverila svedoku kao svom punomocniku;

4) o onome o cemu se stranka ili drugo lice ispovedilo svedoku kao verskom ispovedniku.

Svedok se može osloboditi dužnosti svedocenja i o pojedinim drugim pitanjima kad iznese važne razloge za to. Ako je potrebno, on treba te razloge da ucini verovatnim.

Svedok ne može zbog opasnosti od imovinske štete uskratiti svedocenje o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao svedok, zapisnicar ili posrednik, o radnjama koje je u vezi sa spornim odnosom preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, kao i o svakoj onoj radnji o kojoj je na osnovu posebnih propisa dužan podneti prijavu ili dati izjavu.

Clan 165.

Svedoci se saslušavaju pojedinacno bez prisustva svedoka koji ce se kasnije saslušati.

Saslušani svedok ne sme se udaljiti bez dozvole službenog lica.

Službeno lice može vec saslušanog svedoka ponovo saslušati a svedoke ciji se iskazi ne slažu može suociti.

Lice koje zbog bolesti ili telesne nesposobnosti ne može doci po pozivu ispitace se u svom stanu.

Clan 166.

Svedok ce se prethodno upozoriti da je dužan govoriti istinu, da ne sme ništa precutati i da može na svoj iskaz biti zaklet, pa ce mu se predociti i posledice davanja lažnog iskaza.

Od svedoka ce se zatim uzeti opšti licni podaci sledecim redom: ime i prezime, zanimanje, prebivalište, odnosno boravište, mesto rodenja, godine života i bracno stanje. Ako je potrebno svedok ce biti ispitan i o okolnostima koje se ticu njegove verodostojnosti kao svedoka u predmetu o kom se radi, a narocito o njegovim odnosima prema strankama.

Službeno lice ce pouciti svedoka na koja pitanja može uskratiti svedocenje.

Posle toga svedoku ce se postavljati pitanja o samom predmetu i pozvace se da iznese sve šta mu je o tome poznato.

Nije dopušteno postavljati takva pitanja koja ukazuju na to kako bi trebalo odgovriti.

Svedok ce se uvek upitati od kuda mu je poznato ono što svedoci.

Clan 167.

Ako svedok ne zna jezik na kom se vodi postupak, ispitace se preko prevodioca.

Ako je svedok gluv, pitanja ce mu se postavljati pismeno, a ako je nem pozvace se da pismeno odgovara. Ako se ispitivanje ne može izvršiti na ovaj nacin, pozvace se kao tumac lice koje se sa svedokom može sporazumeti.

Clan 168.

Pošto sasluša svedoka, službeno lice može odluciti da svedok položi zakletvu na svoj iskaz. Nece se zaklinjati svedok koji je maloletan ili koji ne može dovoljno da shvati znacaj zakletve.

Zakletva se polaže usmeno izgovaranjem ovih reci: “Zaklinjem se da sam o svemu o cemu sam ovde pitan govorio istinu i da ništa što o ovoj stvari znam nisam precutao”.

Nemi svedoci koji znaju citati i pisati zaklinju se na taj nacin što potpisuje tekst zakletve, a gluvi svedoci ce procitati tekst zakletve. Ako nemi ili gluvi svedoci ne znaju citati ni pisati zaklece se preko tumaca.

Clan 169.

Ako svedok koji je uredno pozvan ne dode, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji s mesta gde treba da bude saslušan, organ može i narediti da se prinudno dovede i da snosi troškove dovodenja, a može ga kazniti novcano do 50 KM.

Ako svedok dode, a bez opravdanog razloga odbije da svedoci i ako je upozoren na posledice odbijanja, može biti kažnjen novcano do 50 KM, a ako i posle toga odbije da svedoci, može se ponovo kazniti do 50 KM. Zakljucak o izricanju novcane kazne donosi službeno lice u saglasnosti sa službenim licem ovlašcenim za rešavanje u upravnoj stvari, a kod zamoljenog organau saglasnosti sa rukovodiocem, odnosno starešinom tog organa, odnosno sa službenim licem ovlašcenim za rešavanje u slicnim upravnim stvarima.

Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak, službeno lice poništice zakljucak o kazni ili troškovima. Ako svedok naknadno pristane da svedoci, službeno lice može poništiti zakljucak o kazni.

Službeno lice može odluciti da svedok naknadi troškove koje je prouzrokovao svojim izostankom ili odbijanjem da svedoci.

Protiv zakljucka o troškovima ili o novcanoj kazni donesenog na osnovu ovog clana, dopuštena je posebna žalba.

  1. Izjava stranke

Clan 170.

Ako za utvrdivanje odredene cinjenice ne postoji neposredan dokaz, ili se takva cinjenica ne može utvrditi na osnovu drugih dokaza, za utvrdivanje te cinjenice može se kao dokaz uzeti usmeno data izjava stranke. Izjava stranke se može uzeti kao dokaz u upravnim

stvarima malog znacaja ako bi odredenu cinjenicu trebalo utvrdivati saslušanjem svedoka koji živi u mestu udaljenom od sedišta organa, ili ako bi usled pribavljanja drugih dokaza, bilo otežano ostvarivanje prava stranke.

Zakonom se može propisati da se i u slucajevima, osim onih iz stava 1. ovog clana, odredene cinjenice mogu dokazivati izjavom stranke.

Verodostojnost izjave ove stranke ceni se po nacelu propisanom u clanu 9. ovog zakona.

Pre uzimanja izjave stranke službeno lice dužno je upozoriti stranku na krivicnu i materijalnu odgovornost za davanje lažne izjave.

  1. Veštaci

Clan 171.

Kad je za utvrdivanje ili ocenu neke cinjenice važne za rešavanje upravne stvari potrebno strucno znanje kojim ne raspolaže službeno lice, izvešce se dokaz veštacenjem.

Clan 172.

Ako bi dokazivanje veštacenjem bilo nesrazmerno skupo prema znacaju ili vrednosti predmeta, upravna stvar ce se rešiti na osnovu drugih dokaznih sredstava.

U slucaju iz stava 1. ovog clana, veštacenje ce se izvršiti ako stranka to zahteva i pristane da snosi troškove.

Clan 173.

Radi izvodenja dokaza veštacenjem, službeno lice odreduje, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, jednog veštaka, a kad oceni da ce veštacenje biti složeno može odrediti dva i više veštaka.

Za veštaka ce se odrediti lice koje je strucno, i koje ima posebno ovlašcenje za davanje nalaza, ocene i mišljenja o pitanjima odgovarajuce struke, u skladu sa Zakonom o vještacima Republike Srpske.

Stranka ce se izjasniti o predloženom vještaku, kao i o predmetu i obimu vještacenja.

Za veštaka se ne može odrediti lice koje ne može biti svedok.

Clan 174.

Veštak se može osloboditi dužnosti veštacenja iz opravdanih razloga, kao što su preopterecenost veštacenjima, drugim poslovima i slicno.

Oslobodenje od dužnosti veštacenja može tražiti i rukovodilac, odnosno starešina, direktor privredna društva ili rukovodilac drugog pravnog lica, preduzetnik ili drugo fizicko lice, gde je veštak zaposlen.

Clan 175.

Veštak može uskratiti veštacenje iz istih razloga iz kojih svedok može uskratiti svedocenje.

Veštak može biti osloboden dužnosti veštacenja i kad je na osnovu posebnih propisa osloboden te dužnosti.

Clan 176.

U pogledu izuzeca veštaka shodno se primenjuju odredbe o izuzecu službenih lica.

Stranka može tražiti izuzece veštaka ukoliko ucini verovatnim okolnosti koje dovode u pitanje njegovo strucno znanje.

O izuzecu veštaka odlucuje službeno lice zakljuckom.

Clan 177.

Pre pocetka veštacenja veštaka treba upozoriti da je dužan da predmet veštacenja brižljivo razmotri i u svom nalazu tacno navede što je zapazio i našao, kao i da svoje obrazloženo mišljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima struke.

Službeno lice pokazace veštaku predmete koje veštak treba da razmotri.

Kad veštak izloži svoj nalaz i mišljenje, službeno lice i stranke mogu mu postavljati pitanja i tražiti objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.

U pogledu saslušanja veštaka shodno ce se primenjivati odredbe clana 166. ovog zakona.

Veštak ne polaže zakletvu.

Clan 178.

Veštaku se može naložiti da izvrši veštacenje i izvan usmene rasprave. U tom slucaju se može tražiti da veštak na usmenoj raspravi obrazloži svoj pismeni nalaz i mišljenje.

Ako je postavljeno više veštaka, oni mogu svoj nalaz i mišljenje dati zajednicki. Ako se ne slažu, svaki ce od njih odvojeno izložiti svoj nalaz i mišljenje.

Clan 179.

Ako nalaz i mišljenje veštaka nisu jasni ili potpuni, ili ako se nalazi i mišljenje veštaka bitno razlikuju, ili ako mišljenje nije dovoljno obrazloženo, ili se pojavi osnovna sumnja u tacnost datog mišljenja, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ni ponovnim saslušanjem veštaka, ponovice se veštacenje sa istim ili drugim veštacima, a može se zatražiti i mišljenje od koje naucne ili strucne ustanove.

Mišljenje od naucne ili strucne ustanove se može tražiti i onda kad se zbog složenosti slucaja ili zbog potrebe vršenja analize može opravdano pretpostaviti da ce se na taj nacin doci do tacnijeg nalaza i mišljenja.

Clan 180.

Ako veštak koji je uredno pozvan ne dode a izostanak ne opravda, ili dode a odbije da veštaci, ili kad u ostavljenom roku ne podnese svoj pismeni nalaz i mišljenje može se kazniti novcano do 100 KM. Ako zbog neopravdanog izostanka veštaka, njegovog odbijanja da veštaci, ili propuštanja da podnese pismeni nalaz i mišljenje, nastanu troškovi u postupku, može se odrediti da te troškove snosi veštak.

Zakljucak o novcanoj kazni ili o placanju troškova donosi službeno lice u saglasnosti sa službenim licem ovlašcenim za rešavanje u upravnoj stvari, a kod zamoljenog organa u saglasnosti sa rukovodiocem, odnosno starešinom tog organa, odnosno sa službenim licem ovlašcenim za rešavanjem u slicnim upravnim stvarima.

Ako veštak naknadno opravda svoj izostanak, ili naknadno opravda što svoj pismeni nalaz i mišljenje nije podneo na vreme, službeno lice ce poništiti zakljucak o novcanoj kazni ili o troškovima, a ako veštak naknadno pristane da veštaci, službeno lice može poništiti zakljucak o novcanoj kazni.

Protiv zakljucka o troškovima ili o novcanoj kazni donesenog na osnovu stava 1. ili 2. ovog clana dopuštena je posebna žalba.

  1. Tumaci i prevodioci

Clan 181.

Tumac je lice koje se odreduje radi sporazumevanja sa ucesnikom u postupku koji je gluh ili nem a cije se saslušanje ne može izvršiti pismenim putem.

Ako u postupku ucestvuje lice koje ne poznaje jezik na kojem se vodi postupak tom licu se odreduje prevodilac.

Na tumace i prevodioce ce se shodno primenjivati odredbe ovog zakona koje se odnose na veštake.

  1. Uvidaj

Clan 182.

Uvidaj se vrši kad je za utvrdivanje cinjenica ili okolnosti potrebno neposredno opažanje službenog lica.

Clan 183.

Stranke imaju pravo da prisustvuju uvidaju. Službeno lice ce odrediti koja ce lica pored stranaka prisustvovati uvidaju.

Uvidaj se može izvršiti i uz ucešce veštaka.

Clan 184.

Uvidaj stvari koja se bez teškoce može doneti na mesto gde se postupak vodi izvršice se na tom mestu, a inace na mestu gde se stvar nalazi.

Clan 185.

Vlasnik ili držalac stvari, prostorija ili zemljišta koja se imaju razgledati, ili u kojima, odnosno na kojima se nalaze stvari za uvidaj, ili preko kojih je potrebno preci, dužan je dopustiti da se uvidaj izvrši.

Ako vlasnik ili držalac ne dopusti da se uvidaj izvrši, shodno ce se primeniti odredbe ovog zakona o uskracivanju svedocenja.

Prema vlasniku ili držaocu koji bez opravdanog razloga ne dopusti da se uvidaj izvrši, mogu se primeniti iste mere koje se primenjuju prema svedoku koji odbije da svedoci.

Šteta nanesena prilikom uvidaja spada u troškove postupka i naknadice se vlasniku ili držaocu o cemu organ donosi zakljucak. Protiv tog zakljucka dopuštena je posebna žalba. Protiv rešenja donesenog po žalbi ne može se voditi upravni spor, a nezadovoljna stranka može pokrenuti spor za naknadu štete pred nadležnim sudom.

Clan 186.

Službeno lice koje rukovodi uvidajem pazice da uvidaj ne bude zloupotrebljen i da ne bude povredena nicija službena, profesionalna, naucna ili umetnicka tajna.

  1. Obezbedenje dokaza

Clan 187.

Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nece moci kasnije izvesti ili da ce njegovo izvodenje biti otežano, može se, radi obezbedenja dokaza, u svakom stanju postupka, pa i pre nego što je postupak pokrenut, taj dokaz izvesti.

Obezbedenje dokaza vrši se po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke, odnosno lica koje ima pravni interes.

Clan 188.

Za obezbedenje dokaza u toku postupka nadležan je organ koji vodi postupak.

Za obezbedenje dokaza pre pokretanja postupka nadležan je organ na cijem se podrucju nalaze stvari koje treba razgledati, odnosno na cijem podrucju borave lica koja treba saslušati.

Clan 189.

O obezbedenju dokaza donosi se zakljucak.

Protiv zakljucka kojim se odbija predlog za obezbedenje dokaza dopuštena je posebna žalba, koja ne prekida postupak.

  1. Obnavljanje spisa

Clan 189a.

Ako se spis ili pojedini dijelovi spisa izgube, ošte- te ili unište, po potrebi se pokrece postupak za obnovu spisa.

Postupak za obnovu spisa sprovodi organ koji je na- dležan za rješavanje u toj upravnoj stvari.

Postupak za obnovu spisa pokrece se na zahtjev stran- ke ili po službenoj dužnosti. Rješenje o obnovi spisa donosi rukovodilac, odnosno starješina organa ili lice koje on za to ovlasti.

Pri obnovi spisa obnovice se samo oni dijelovi spi- sa koji su važni s obzirom na razloge zbog kojih je odobren postupak za obnovu. Spisi se obnavljaju na osnovu prepi- sa nestalih, oštecenih ili uništenih podnesaka kojima raspolažu stranke ili organ i podataka iz glavnih i po- mocnih evidencija, a u skladu sa pravilima dokazivanja.

Troškove obnavljanja spisa snosi organ.

Glava XII

REŠENJE

1.Organ koji donosi rešenje

Clan 190.

Na osnovu odlucnih cinjenica utvrdenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje u upravnoj stvari koja je predmet postupka.

Kad o upravnoj stvari rešava kolegijalni organ, rešenje donosi vecinom glasova od ukupnog broja clanova.

Clan 191.

Kad je zakonom ili drugim propisom odredeno da o upravnoj stvari rešavaju dva ili više organa, svaki od njih dužan je da reši o toj upravnoj stvari. Organi ce se sporazumeti koji ce od njih izdati rešenje, a u rešenju mora biti naveden akt drugog organa.

Clan 192.

Kad je u zakonu ili drugom propisu odredeno da rešenje donosi jedan organ uz prethodnu saglasnost drugog organa, rešenje se donosi pošto je drugi organ dao saglasnost. Organ koji donosi rešenje dužan je da u svom rešenju navede akt kojim je drugi organ dao ili odbio saglasnost, odnosno da navede da u propisanom roku drugi organ nije dao ni odbio saglasnost.

Kad je u zakonu ili drugom propisu odredeno da rešenje donosi jedan organ u saglasnosti sa drugim organom, organ koji donosi rešenje sastavlja ga i dostavlja sa spisima predmeta na saglasnost drugom organu, koji može dati saglasnost potvrdom na samom rešenju ili posebnim aktom. U tom slucaju rešenje je doneseno kad je drugi organ dao saglasnost, a smatra se kao akt organa koji ga je doneo.

Odredba stava 2. ovog clana važi i za slucaj kad je u zakonu propisano da rešenje donosi jedan organ uz potvrdu ili odobrenje drugog organa.

Kad je zakonom ili drugim propisom odredeno da je organ dužan da pre donošenja rešenja pribavi mišljenje drugog organa, rešenje se donosi po pribavljenom mišljenju.

Organ cija je saglasnost ili mišljenje potrebno za donošenje rešenja, dužan je saglasnost, odnosno mišljenje dati u roku od mesec dana od dana kad mu je zatraženo, ako posebnim propisima nije odreden drugi rok. Ako taj organ u tom roku ne obavesti organ koji donosi rešenje da daje ili odbija saglasnost smatrace se da je dao saglasnost, a ako ne da nikakvo mišljenje, nadležni organ može doneti rešenje i bez pribavljenog mišljenja, ako posebnim propisima nije drukcije odredeno.

Clan 193.

Ako službeno lice nije ovlašceno da donese rešenje, dužno je da podnese nacrt rešenja organu koji donosi rešenje. Ovo službeno lice parafira rešenje.

  1. Oblik i sastavni delovi rešenja

Clan 194.

Rešenje se mora oznaciti. Izuzetno, posebnim propisima može se odrediti da se rešenju može dati i drugi naziv.

Rešenje se donosi pismeno, izuzetno, u slucajevima predvidenim ovim zakonom ili drugim propisima, rešenje se može doneti i usmeno.

Pismeno rešenje sadrži: naziv organa sa brojem i datumom rešenja, uvod, dispozitiv (izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, potpis službenog lica i pecat organa. U slucajevima predvidenim zakonom ili drugim propisom, rešenje ne mora sadržavati pojedine

od ovih delova. Ako se rešenje obraduje mehanografski, umesto potpisa i pecata može da sadrži faksimil ovlašcenog lica.

Kad se rešenje saopšti usmeno, mora se izdati u pismenom obliku, osim ako je zakonom ili drugim propisom drukcije odredeno. Pismeno izradeno rešenje mora potpuno da odgovara rešenju koje je usmeno saopšteno.

Rešenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu.

Clan 195.

Uvod rešenja sadrži: naziv organa koji donosi rešenje, propis o nadležnosti tog organa, ime stranke i njenog zakonskog zastupnika, predstavnika ili punomocnika ako ga ima i kratko oznacenje predmeta postupka.

Ako je rešenje doneseno uz saglasnost, potvrdu, odobrenje ili po pribavljenom mišljenju drugog organa, to se treba navesti u uvodu. Ako je upravnu stvar rešio kolegijalni organ, u uvodu se oznacava dan sednice na kojoj je upravna stvar rešena.

Clan 196.

Dispozitivom se rešava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije rešeno.

Dispozitiv mora biti kratak i odreden, a kad je potrebno može se podeliti i na više tacaka.

Dispozitivom se može rešiti i o troškovima postupka ako ih je bilo, odredujuci njihov iznos, ko ih je dužan platiti, kome i u kom roku. Ako se u dispozitivu ne rešava o troškovima, navešce se da ce se o tome doneti poseban zakljucak.

Ako se rešenjem nalaže izvršenje kakve radnje, u dispozitivu ce se odrediti rok u kome se ta radnja ima izvršiti.

Kad je propisano da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, to mora biti navedeno u dispozitivu.

Clan 197.

U jednostavnim upravnim stvarima u kojima ucestvuju samo jedna stranka, kao i o jednostavnim upravnim stvarima u kojima u postupku ucestvuju dve ili više stranaka ali ni jedna ne prigovara postavljenom zahtevu, a zahtev se usvaja, obrazloženje rešenja može sadržavati samo kratko izlaganje zahtjeva stranke i pozivanje na propise na osnovu kojih je upravna stvar rešena. U takvim stvarima rešenje se može izdati i na propisanom obrascu.

U ostalim upravnim stvarima obrazloženje rešenja sadrži: kratko izlaganje zahteva stranaka, utvrdeno cinjenicno stanje, prema potrebi i razloge koji su bili odlucujuci pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen koji od zahteva stranaka, propise i razloge koji s obzirom na utvrdeno cinjenicno stanje upucuju na odluku koja je data u dispozitivu. Ako žalba ne odlaže izvršenje rešenja, obrazloženje sadrži pozivanje na propis koji to odreduje. U obrazloženju rešenja moraju biti obrazloženi i oni zakljucci protiv kojih nije dopuštena posebna žalba.

Kad je organ zakonom ili drugim propisom ovlašcen da rešava upravnu stvar po slobodnoj oceni, dužan je da u obrazloženju, pored razloga iz stava 2. ovog clana, navede taj propis i da izloži razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio. Ti se razlozi ne moraju navesti kad je to u javnom interesu zakonom ili drugim propisom predvideno.

Ako je zakonom ili drugim propisom predvideno da se u rešenju donesenom po slobodnoj oceni ne moraju navesti razlozi kojima se organ rukovodio pri donošenju rešenja, u obrazloženju rešenja se navode podaci iz stava 2. ovog clana, propis kojim je organ ovlašcen da reši stvar po slobodnoj oceni i propis kojim je ovlašcen da ne mora navesti razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio.

Clan 198.

Uputstvom o pravnom sredstvu stranka se obaveštava da li protiv rešenja može izjaviti žalbu ili pokrenuti upravni spor ili drugi postupak pred sudom.

Kad se protiv rešenja može izjaviti žalba, u uputstvu se navodi kome se izjavljuje, a kome se, u kom roku i sa kolikom taksom predaje, kao i da se može izjaviti i na zapisnik.

Kad se protiv rešenja može pokrenuti upravni spor, u uputstvu se navodi kom se sudu tužba podnosi, u kom roku sa kolikom taksom, a kad se može pokrenuti drugi postupak pred sudom, navodi se sud kome se može obratiti i u kom roku.

Kad je u rešenju dato pogrešno uputstvo, stranka može postupiti po propisima ili po uputstvu. Stranka koja postupi po pogrešnom uputstvu, ne može zbog toga imati štetnih posledica.

Kad u rešenju nije dato nikakvo uputstvo ili je uputstvo nepotpuno, stranka može postupiti po propisima, a može u roku od osam dana tražiti od organa koji je rešenje doneo da dopuni rešenje. U tom slucaju rok za žalbu, odnosno tužbu tece od dana dostavljanja dopunjenog rešenja.

Kad je protiv rešenja moguce izjaviti žalbu, a stranka je pogrešno upucena da protiv tog rešenja nema mesta žalbi ili da se protiv njega može pokrenuti upravni spor, rok za žalbu tece od dana dostavljanja rešenja suda kojim je tužba odbacena kao nedopuštena, ako stranka nije vec pre toga podnijela žalbu nadležnom organu.

Kad protiv rešenja nije moguce izjaviti žalbu, a stranka je pogrešno upucena da se protiv tog rešenja može žaliti, pa je izjavila žalbu i zbog toga propustila rok za pokretanje upravnog spora ovaj rok joj tece od dana dostavljanja rešenja kojim joj je žalba odbacena, ako stranka nije vec pre toga pokrenula upravni spor.

Uputstvo o pravnom sredstvu, kao poseban sastavni deo rešenja, stavlja se posle obrazloženja.

Clan 199.

Rješenje potpisuje rukovodilac, odnosno starješina organa, ako posebnim propisom nije drugacije odredeno ili službeno lice po njihovom ovlašcenju

Rešenje koje je doneo kolegijalni organ potpisuje predsedavajuci, ako drugim propisom nije drukcije odredeno.

Kad je kolegijalni organ doneo rešenje strankama se izdaje overen prepis rešenja, a kad je upravnu stvar rešio zakljuckom rešenje se izdaje u skladu sa tim zakljuckom, i overen prepis takvog rešenja se izdaje strankama.

Clan 200.

Kad se radi o upravnoj stvari koja se tice veceg broja odredenih lica, može se za sva ta lica doneti jedno rešenje, ali ona moraju biti imenovana u dispozitivu, a u obrazloženju rešenja moraju biti navedeni razlozi koji se na svako od njih odnose. Ovakvo rešenje mora se dostaviti svakome od tih lica, osim u slucaju predvidenom u clanu 78. ovog zakona.

Ako je rec o upravnoj stvari koja se tice veceg broja lica koja organu nisu poznata, može se za sve njih doneti jedno rešenje ali ono mora sadržavati takve podatke da se iz njih može lako utvrditi na koja se lica rešenje odnosi (na primer, stanovnici ili vlasnici imanja u odredenoj ulici i sl.).

Clan 201.

U stvarima manjeg znacaja u kojima se udovoljava zahtevu stranke a ne dira u javni interes ili interes drugog lica, rešenje se može sastojati samo od dispozitiva u vidu zabeleške na spisu, ako su razlozi za takvo rešenje ocigledni i ako drukcije nije propisano.

Rešenje iz stava 1. ovog clana, se po pravilu, saopštava stranci usmeno, a pismeno joj se izdaje ako ona to traži.

Takvo rešenje, po pravilu, ne sadrži obrazloženje, osim ako je ono po prirodi stvari potrebno i može se izdati na propisanom obrascu.

Clan 202.

Kad se radi o preduzimanju izuzetno hitnih mera radi obezbedenja javnog mira i bezbednosti ili radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi ili imovinu, organ, odnosno ovlašceno službeno lice organa, može doneti rešenje i usmeno.

Organ koji je doneo usmeno reešenje može narediti njegovo izvršenje bez odlaganja.

Na zahtev stranke, organ koji je doneo usmeno rešenje dužan je da ga izda stranci u pismenom obliku najkasnije u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva. Taj zahtev se može podneti u roku od dva meseca od dana donošenja usmenog rešenja.

  1. Delimicno, dopunsko i privremeno rešenje

Clan 203.

Kad se u jednoj upravnoj stvari rešava u više tacaka a samo su neke od njih sazrele za rešavanje, i kad se pokaže celishodnim da se o tim tackama reši posebnim rešenjem, organ može doneti rešenje samo o tim tackama (delimicno rešenje).

Delimicno rešenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvršenja kao samostalno rešenje.

Clan 204.

Ako organ nije rešenjem odlucio o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, on može po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti doneti posebno rešenje o pitanjima koja vec donesenim rešenjem nisu obuhvacena (dopunsko rešenje). Ako predlog stranke za donošenje dopunskog rešenja bude odbijen, protiv zakljucka o tome dopuštena je posebna žalba.

Ako je predmet vec raspravljen dopunsko rešenje se može doneti bez ponovnog sprovodenja ispitnog postupka.

Dopunsko rešenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvršenja samostalnim rešenjem.

Clan 205.

Ako je prema okolnostima slucaja neophodno pre okoncanja postupka doneti rešenje kojim se privremeno ureduju sporna pitanja ili odnosi, takvo se rešenje donosi na osnovu podataka koji postoje u casu njegovog donošenja. U takvom rešenju mora biti izricito naznaceno da je privremeno.

Donošenje privremenog rješenja po predlogu stranke organ može usloviti davanjem obezbedenja za štetu koja bi mogla usled izvršenja tog rešenja nastati za protivnu stranku u slucaju da osnovni zahtev stranke ne bude uvažen.

Rešenjem o glavnoj stvari koje se donosi posle okoncanja postupka ukida se privremeno rešenje doneseno u toku postupka.

Privremeno rešenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvršenja kao samostalno rešenje.

  1. Rok za izdavanje rešenja

Clan 206.

Kad se postupak pokrece povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan doneti rešenje i dostaviti ga stranci najkasnije u roku od mesec dana racunajuci od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim propisom nije odreden drugi rok. U ostalim slucajevima kad se postupak pokrece povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, organ je dužan doneti rešenje i dostaviti ga stranci najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim propisom nije odreden kraci rok.

Ako organ protiv cijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku stranka ima pravo žalbe, kao da je njen zahtev odbijen.

  1. Ispravljanje grešaka u rešenju

Clan 207.

Organ koji je doneo rešenje, odnosno službeno lice koje je potpisalo rešenje može u svako vreme da ispravi grešku u imenima ili brojevima, pisanju ili racunanju, kao i druge ocigledne netacnosti u rešenju ili njegovim overenim prepisima po službenoj dužnosti ili na zahtjev stranke. Ispravka greške proizvodi pravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvo rešenje koje se ispravlja.

O ispravci se donosi zakljucak. Beleška o ispravci upisuje se u izvornik rešenja, a ako je to moguce, i u sve overene prepise dostavljene strankama. Belešku potpisuje službeno lice koje je potpisalo zakljucak o ispravci.

Protiv zakljucka kojim se vec doneseno rešenje ispravlja, ili kojim se odbija predlog za ispravljanje, dopuštena je posebna žalba.

Glava XIII

ZAKLJUCAK

Clan 208.

Zakljuckom se odlucuje o pitanjima koja se ticu postupka.

Zakljuckom se odlucuje i o onim pitanjima koja se kao sporedna pojave u vezi sa sprovodenjem postupka, a koja se ne rešavaju rešenjem.

Clan 209.

Zakljucak donosi službeno lice koje obavlja onu radnju postupka pri kojoj se pojavilo pitanje koje je predmet zakljucaka, ako ovim zakonom ili drugim propisima nije drukcije odredeno.

Ako se zakljuckom nalaže izvršenje neke radnje, odredice se i rok u kome se ta radnja treba izvršiti.

Zakljucak se saopštava prisutnim licima usmeno, a pismeno se izdaje na zahtev lica koje može protiv zakljucka izjaviti posebnu žalbu, ili kad se može odmah tražiti izvršenje zakljucka.

Clan 210.

Protiv zakljucka se može izjaviti posebna žalba samo kad je to zakonom izricito predvideno. Takav zakljucak mora biti obrazložen i sadržavati i uputstvo o žalbi.

Žalba se izjavljuje u istom roku, na isti nacin i istom organu kao i žalba protiv rešenja.

Zakljucke protiv kojih nije dopuštena posebna žalba mogu nezadovoljna lica pobijati žalbom protiv rešenja, osim ako je žalba protiv zakljucka ovim zakonom iskljucena.

Žalba ne odlaže izvršenje zakljucka osim ako je zakonom ili samim zakljuckom drukcije odredeno.

TRECI DEO

PRAVNA SREDSTVA

Glava XIV

ŽALBA

  1. Pravo žalbe

Clan 211.

Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo žalbe.

Tužilac, pravobranilac i drugi republicki organ upravei, kad su zakonom ovlašceni, mogu izjaviti žalbu protiv rešenja kojim je povreden zakon u korist pojedinca ili pravnog lica a na štetu javnog interesa.

Clan 212.

Protiv prvostepenog rešenja republickog organa uprave ili republicke organizacije, može se izjaviti žalba samo kad je to zakonom predvideno, kao i u slucaju kad je rec o upravnoj stvari u kojoj je iskljucen upravni spor.

Protiv rešenja Vlade ne može se izjaviti žalba.

Protiv rešenja Narodne skupštine, skupštine grada i skupštine opštine donesenog u prvom stepenu, ne može se izjaviti žalba.

  1. Nadležnost organa za rešavanje po žalbi

Clan 213.

Za rešavanje u drugom stepenu nadležan je organ odreden zakonom.

Ako je za rešavanje u prvom stepenu odredena podrucna jedinica u sastavu ministarstva ili drugog organa zakonom ce se odrediti organ koji ce rešavati u drugom stepenu.

O žalbi na prvostepeno rješenje organizacije koja vrši javna ovlašcenja, a koje je doneseno u povjerenim, odnosno prenesenim poslovima, rješava nadležno ministarstvo, ako zakonom nije drugacije odredeno.

O žalbi na prvostepeno rješenje republicke uprave i republicke upravne organizacije rješava nadležno ministarstvo.

Clan 214.

O žalbi protiv rešenja donesenog na osnovu clana 191. ili 192. ovog zakona rešava organ koji je nadležan za rešavanje po žalbi protiv rešenja organa koji je doneo pobijano rešenje, ako posebnim propisom nije odredeno da o žalbi rešava drugi organ. Drugostepeni organ može poništiti pobijano rešenje, a ne može ga izmeniti.

Ako je organ koji je prema stavu 1. ovog clana trebao da rešava o žalbi dao saglasnost, odobrenje ili potvrdu na prvostepeno rešenje, o žalbi rešava organ odreden zakonom, a ako takav organ nije odreden, protiv takvog rešenja može se neposredno pokrenuti upravni spor.

  1. Rok za žalbu

Clan 215.

Žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, ako zakonom nije drukcije odredeno.

Clan 216.

U toku roka za žalbu rešenje se ne može izvršiti. Kad je žalba propisno izjavljena, rešenje se ne može izvršiti sve dok se rešenje koje je doneseno po žalbi ne dostavi stranci.

Izuzetno, rešenje se može izvršiti u žalbenom roku kao i kad je žalba izjavljena, ako je to zakonom predvideno, ako je rec o preduzimanju hitnih mera (clan 129. stav 1. tacka 4.) ili ako bi usled odlaganja izvršenja bila nanesena stranci šteta koja se ne bi mogla nadoknaditi. U poslednjem slucaju može se tražiti odgovarajuce obezbedenje od stranke u cijem se interesu sprovodi izvršenje i tim obezbedenjem usloviti izvršenje.

  1. Sadržaj žalbe

Clan 217.

U žalbi se mora navesti rešenje koje se pobija, oznacavajuci naziv organa koji ga je doneo, broj i datum rešenja. Dovoljno je da žalilac izloži u žalbi u kom je pogledu nezadovoljan rešenjem, ali žalbu ne mora obrazložiti.

U žalbi se mogu iznositi nove cinjenice i novi dokazi, ali je žalilac dužan da obrazloži zbog cega ih nije izneo u prvostepenom postupku.

Ako su u žalbi iznesene nove cinjenice i novi dokazi, a u postupku ucestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim interesima, žalba se prilaže u onoliko prepisa koliko ima takvih stranaka. U tom slucaju organ dostavlja svakoj stranci prepis žalbe i ostavlja joj rok da se o novim cinjenicama i dokazima izjasni. Ovaj rok ne može biti kraci od osam, ni duži od 15 dana.

  1. Predavanje žalbe

Clan 218.

Žalba se neposredno predaje ili šalje poštom organu koji je doneo prvostepeno rešenje.

Ako je žalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, on je odmah šalje organu prvog stepena.

Žalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu u pogledu roka, smatra se kao da je predata prvostepenom organu.

  1. Rad prvostepenog organa po žalbi

Clan 219.

Organ prvog stepena ispituje da li je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašcenog lica.

Nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašcenog lica izjavljenu žalbu organ ce odbaciti svojim zakljuckom.

Blagovremenost žalbe koja je predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, organ prvog stepena ceni prema danu kad je predata, odnosno poslata drugostepenom organu.

Protiv zakljucka kojim je žalba odbacena na osnovu stava 2. ovog clana stranka ima pravo žalbe. Ako organ koji rešava po žalbi nade da je žalba osnovana rešice ujedno i o žalbi koja je bila odbacena.

Clan 220.

Ako organ koji je doneo rešenje nade da je žalba osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov ispitni postupak, može se stvar rešiti drukcije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija.

Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe. Clan 221.

Ako organ koji je doneo rešenje nade povodom žalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglo uticati na rešavanje o stvari, on može postupak upotpuniti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Organ koji je doneo rešenje upotpunice postupak i onda kad žalilac iznese u žalbi takve cinjenice i dokaze koji bi mogli uticati na drukcije rešenje stvari, ako je žaliocu morala biti data mogucnost da ucestvuje u postupku koji je prethodno donošenju rešenja, a ta mu mogucnost nije bila data, ili mu je bila data, a on je propustio da je iskoristi, pa je u žalbi opravdao to propuštanje.

Prema rezultatu dopunjenog postupka, organ koji je doneo rešenje može u granicama zahteva stranke stvar rešiti drukcije, i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija.

Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe. Clan 222.

Kad je rešenje doneseno bez prethodno sprovedenog posebnog ispitnog postupka koji je bio obavezan, ili kad je doneseno po clanu 129. tac. 1,2. ili 3. ovog zakona ali stranci nije data mogucnost da se izjasni o cinjenicama i okolnostima koje su od važnosti za donošenje rešenja, a stranka u žalbi traži da se ispitni postupak sprovede, odnosno da joj se pruži mogucnost da se izjasni o takvim cinjenicama i okolnostima, prvostepeni organ je dužan da sprovede taj postupak. Nakon sprovodenja postupka prvostepeni organ može uvažiti zahtev iz žalbe i doneti novo rešenje.

Clan 223.

Kad organ koji je doneo rešenje nade da je podnesena žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašcenog lica, a nije novim rešenjem zamenio rešenje koje se žalbom pobija, dužan je, bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema žalbe, poslati žalbu organu nadležnom za rešavanje o žalbi.

Uz žalbu je dužan priložiti sve spise koji se odnose na predmet.

Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta drugostepenom organu iz stava 1. ovog clana, drugostepeni organ zatražice od prvostepenog organa da mu dostavi spise predmeta u odredenom roku. Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta u ostavljenom roku, drugostepeni organ može rešiti upravnu stvar i bez spisa predmeta.

  1. Rešavanje drugostepenog organa po žalbi

Clan 224.

Ako je žalba nedopuštena, neblagovremena ili izjavljena od neovlašcenog lica, a prvostepeni organ je propustio da je zbog toga odbaci, odbacice je organ koji je nadležan za rešavanje po žalbi.

Ako žalbu ne odbaci, drugostepeni organ uzima predmet u rešavanje.

Drugostepeni organ može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimicno, ili ga izmeniti.

Clan 225.

Drugostepeni organ ce odbiti žalbu kad utvrdi da je postupak koji je prethodio donošenju rešenja pravilno sproveden i da je rešenje na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana.

Drugostepeni organ ce odbiti žalbu i kad nade da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da oni nisu mogli uticati na rešenje stvari.

Kad drugostepeni organ nade da je prvostepeno rešenje na zakonu zasnovano, ali zbog drugih razloga, a ne zbog onih koji su u rešenju navedeni, on ce u svom rešenju izložiti te razloge i žalbu odbiti.

Clan 226.

Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom postupku ucinjena nepravilnost koja cini rešenje ništavim, oglasice takvo rešenje ništavim kao i onaj deo postupka koji je obavljen posle te nepravilnosti.

Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno rešenje donio nenadležni organ, poništice to rešenje po službenoj dužnosti i dostaviti predmet nadležnom organu.

Clan 227.

Kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku cinjenice nepotpuno ili pogrešno utvrdene, da se u postupku nije vodilo racuna o pravilima postupka koja bi bila od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrecnosti sa

obrazloženjem, on ce upotpuniti postupak i otkloniti izložene nedostatke sam, ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa. Ako drugostepeni organ nade da se na podlozi cinjenica utvrdenih u upotpunjenom postupku stvar mora rešiti drukcije nego što je rešeno prvostepenim rešenjem, on ce svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti stvar.

Ako drugostepeni organ nade da ce nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomicnije otkloniti prvostepeni organ, on ce svojim rešenjem poništiti prvostepeno rješenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slucaju drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba upotpuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta donese novo rešenje. Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe.

Ako prvostepeni organ nakon poništenja rješenja od strane drugostepenog organa donese novo rješenje protiv- no pravnom shvatanju drugostepenog organa ili primjed- bama drugostepenog organa u vezi sa postupkom, pa stran- ka izjavi novu žalbu, drugostepeni organ je dužan poni- štiti prvostepeno rješenje i sam riješiti upravnu stvar.

Drugostepeni organ dužan je da o postupanju prvoste- penog organa obavijesti Upravnu inspekciju radi pokre- tanja prekršajnog postupka

Clan 228.

Ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrdenih cinjenica izveden pogrešan zakljucak u pogledu cinjenicnog stanja, da je pogrešno primenjen materijalni propis na osnovu koga se rešava stvar, ili ako nade da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukcije rešenje, on ce svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti stvar.

Ako drugostepeni organ utvrdi da je rešenje pravilno u pogledu utvrdenih cinjenica i u pogledu primene zakona, ali da se cilj zbog koga je rešenje doneseno može postici i drugim sredstvima povoljnijim za stranku, izmenice prvostepeno rešenje u tom smislu.

Clan 229.

Radi pravilnog rešenja upravne stvari drugostepeni organ može povodom žalbe izmeniti prvostepeno rešenje u korist žalioca i mimo zahteva postavljenog u žalbi, ali u okviru zahteva postavljenog u prvostepenom postupku, ako se tim ne vreda pravo drugog lica.

S istim ciljem drugostepeni organ može povodom žalbe izmeniti prvostepeno rešenje na štetu žalioca, ali samo iz razloga predvidenih u cl. 248, 251, i 252. ovog zakona.

Clan 230.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na rešenje shodno se primenjuju i na rešenja koje se donose po žalbi.

U obrazloženju drugostepenog rešenja moraju se oceniti i svi navodi žalbe. Ako je vec prvostepeni organ u obrazloženju svog rešenja pravilno ocenio žalbene navode, drugostepeni organ se može pozvati na razloge prvostepenog rešenja.

  1. Žalba kad prvostepeno rešenje nije doneseno

Clan 231.

Ako je žalbu izjavila stranka po cijem zahtevu prvostepeni organ nije doneo rešenje (clan 206. stav 2.) drugostepeni organ ce tražiti da mu prvostepeni organ saopšti razloge zbog kojih rešenje nije doneseno u roku. Ako nade da rešenje nije doneseno u roku zbog opravdanih razloga, ili zbog krivice stranke, odredice prvostepenom organu rok za donošenje rešenja, koji ne može biti duži od mesec dana. Ako razlozi zbog kojih rešenje nije doneseno u roku nisu opravdani, drugostepeni organ ce tražiti da mu prvostepeni organ pošalje spise predmeta.

Ako drugostepeni organ može rešiti stvar prema spisima predmeta, donece svoje rešenje, a ako ne može, sam ce sprovesti postupak i svojim rešenjem rešiti stvar. Izuzetno, ako drugostepeni organ nade da ce postupak brže i ekonomicnije sprovesti prvostepeni organ, naložice da to ucini i da mu prikupljene podatke dostavi u odredenom roku, posle cega ce sam rešiti stvar. Ovakvo rešenje je konacno.

  1. Rok za donošenje rešenja po žalbi

Clan 232.

Rešenje po žalbi mora se doneti i dostaviti stranci cim je to moguce, a najkasnije u roku od dva meseca racunajuci od dana predaje žalbe, ako posebnim propisom nije odreden kraci rok.

Ako stranka odustane od žalbe, postupak po žalbi obustavlja se zakljuckom.

  1. Dostavljanje drugostepenog rešenja

Clan 233.

Organ koji je rešio upravnu stvar u drugom stepenu šalje, po pravilu, svoje rešenje sa spisima predmeta prvostepenom organu, koji je dužan da rešenje dostavi strankama u roku od osam dana od dana prijema spisa.

Glava XV

PONAVLJANJE POSTUPKA

  1. Pokretanje ponavljanja postupka

Clan 234.

Postupak okoncan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u upravnom postupku (konacno rešenje) ponovice se:

(1) ako se sazna za nove cinjenice, ili se nade ili stekne mogucnost da se upotrebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa vec izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukcijeg rešenja da su te cinjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku;

(2) ako je rešenje doneseno na podlozi lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka, ili ako je doneseno kao posledica kakvog dela kažnjivog po krivicnom zakonu;

(3) ako se rešenje zasniva na presudi donesenoj u krivicnom postupku, a ta presuda je pravosnažno ukinuta;

(4) ako je rešenje povoljno za stranku doneseno na osnovu neistinitih navoda stranke kojima je organ doveden u zabludu;

(5) ako se rešenje organa zasniva na prethodnom pitanju, a nadležni organ je to pitanje kasnije rešio u bitnim tackama drukcije;

(6) ako je u donošenju rešenja ucestvovalo službeno lice koje je po zakonu moralo biti izuzeto;

(7) ako je rešenje donelo službeno lice nadležnog organa koje nije bilo ovlašceno za njegovo donošenje;

(8) ako kolegijalni organ koji je doneo rešenje nije rešavao u sastavu predvidenim važecim propisima ili ako za rešenje nije glasala propisana vecina;

(9) ako licu koje je trebalo da ucestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogucnost da ucestvuje u postupku;

(10) ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik, a po zakonu je trebalo da je zastupa;

(11) ako licu koje je ucestvovalo u postupku nije bila data mogucnost da se pod uslovima iz clana 16. ovog zakona služi svojim jezikom.

Clan 235.

Ponavljanje upravnog postupka može tražiti stranka, a organ koji je doneo konacno rešenje, može pokrenuti postupak po službenoj dužnosti.

Zbog okolnosti navedenih u clanu 234. tac. 1,6,7,8. i 11. ovog zakona stranka može tražiti ponavljanje postupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stanju da u ranijem postupku iznese okolnosti zbog kojih traži ponavljanje.

Iz razloga navedenih u clanu 234. tacke od 6. do 11. ovog zakona stranka ne može tražiti ponavljanje postupka, ako je taj razlog bio bez uspeha iznesen u ranijem postupku.

Tužilac može tražiti ponavljanje postupka pod istim uslovima kao i stranka.

Clan 236.

Ako je rešenje po kom se traži ponavljanje upravnog postupka bilo predmet upravnog spora, ponavljanje se može dozvoliti samo zbog onih cinjenica koje je organ utvrdio u ranijem upravnom postupku, a ne i zbog onih koje je utvrdio sud.

Clan 237.

Stranka može tražiti ponavljanje postupka u roku od mesec dana:

(1) u slucaju da iz clana 234. tacka 1. od dana kad je mogla izneti nove cinjenice odnosno upotrebiti nove dokaze;

(2) u slucaju iz clana 234. tac. 2. i 3. od dana kad je saznala za pravosnažnu presudu u krivicnom postupku, a ako se postupak ne može sprovesti, od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti, odnosno za okolnosti zbog kojih nema mogucnosti za krivicno gonjenje, odnosno za gonjenje za privredni prestup;

(3) u slucaju iz clana 234. tacka 5. od dana kad je mogla upotrebiti novi akt (presudu, rešenje);

(4) u slucaju iz clana 234. tac. 4, 6, 7. i 8. od dana kad je saznala za razlog ponavljanja;

(5) u slucaju iz clana 234. tac. 9, 10. i 11. od dana kad joj je rešenje dostavljeno.

Ako bi rok odreden u stavu 1. ovog clana poceo teci pre nego što je rešenje postalo konacno u upravnom postupku, taj ce se rok racunati od dana kad rešenje postane konacno, odnosno od dostavljanja konacnog rešenja.

Nakon proteka roka od pet godina od dostavljanja rešenja ponavljanje postupka se ne može tražiti, niti se može pokrenuti po službenoj dužnosti.

Izuzetno, i posle roka od pet godina ponavljanje postupka se može tražiti, odnosno pokrenuti samo iz razloga navedenih u clanu 234. tac. 2, 3. i 5. ovog zakona.

Clan 238.

Upravni postupak može se ponoviti iz razloga navedenih u clanu 234. tacka 2. ovog zakona i ako se krivicni postupak ne može sprovesti, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti.

Pre donošenja zakljucka o ponavljanju postupka iz razloga navedenih u clanu 234. tacka 2. ovog zakona, službeno lice ce od organa nadležnog za krivicno gonjenje zatražiti obaveštenje o tome da li je krivicni postupak obustavljen, odnosno da li postoje okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti. Službeno lice ne mora zatražiti takvo obaveštenje ako je nastupila zastarelost krivicnog gonjenja, ili je nastupila smrt lica na ciju se krivicnu odgovornost ukazuje u zahtevu za ponavljanje postupka, odnosno ako okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti samo službeno lice može sa sigurnošcu utvrditi.

Clan 239.

Stranka je dužna da u predlogu za ponavljanje postupka ucini verovatnim okolnosti na kojima zasniva predlog, kao i okolnosti da je predlog podnesen u zakonskom roku.

  1. Rešavanje o ponavljanju postupka

Clan 240.

Predlog za ponavljanje postupka stranka predaje ili šalje organu koji je o predmetu rešavao u prvom stepenu ili organu koji je doneo rešenje kojim je postupak okoncan.

O predlogu za ponavljanje rešava organ koji je doneo rešenje kojim je postupak okoncan.

O prijedlogu za ponavljanje postupka organ je dužan odluciti najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema prijedloga.

Kad se ponavljanje traži po rešenju koje je doneseno u drugom stepenu, prvostepeni organ koji primi predlog za obnovu priložice spise predmeta predlogu i poslace organu koji je rešavao u drugom stepenu.

Clan 241.

Kad organ koji je nadležan za rešavanje o predlogu za ponavljanje primi predlog, dužan je da ispita da li je predlog blagovremen, izjavljen od ovlašcenog lica i da li su okolnosti na kojima se predlog zasniva ucinjene verovatnim.

Ako uslovi iz prethodnog stava nisu ispunjeni, organ ce zakljuckom odbaciti predlog.

Ako su uslovi iz stava 1. ovog clana ispunjeni, organ ce ispitati da li su okolnosti, odnosno dokazi koji se iznose kao razlog za ponavljanje takvi da bi mogli dovesti do drukcijeg rešenja, pa ako utvrdi da nisu, odbice predlog svojim rešenjem.

Clan 242.

Ako organ ne odbaci niti odbije predlog za ponavljanje na osnovu clana 241. ovog zakona, donece zakljucak da se ponavljanje postupka dozvoljava i odredice u kom ce se obimu postupak ponoviti. Kad se postupak ponavlja po službenoj dužnosti, organ ce doneti zakljucak kojim se ponavljanje dozvoljava, ako prethodno utvrdi da su ispunjeni uslovi. Ranije radnje u postupku na koje ne uticu razlozi ponavljanja nece se ponavljati.

Kad je to prema okolnostima slucaja moguce, a u interesu je ubrzanja postupka, organ može, cim utvrdi postojanje uslova za ponavljanje, preci na one radnje postupka koje se imaju ponoviti, ne donoseci poseban zakljucak kojim se ponavljanje dozvoljava.

Kad o predlogu za ponavljanje odlucuje drugostepeni organ, on ce sam izvršiti potrebne radnje u ponovljenom

postupku, a izuzetno, ako nade da ce te radnje brže i ekonomicnije izvršiti prvostepeni organ naložice mu da to ucini i da mu spise dostavi u odredenom roku.

Clan 243.

Na podlozi podataka pribavljenih u ranijem i ponovljenom postupku, organ donosi rešenje o upravnoj stvari koja je bila predmet postupka, i njime može ranije rešenje koje je bilo predmet ponavljanja ostaviti na snazi ili ga zameniti novim. U ovom drugom slucaju, s obzirom na sve okolnosti pojedinog slucaja, organ može ranije rešenje poništiti ili ukinuti.

Clan 244.

Protiv zakljucka donesenog o predlogu za ponavljanje postupka, kao i protiv rešenja donesenog u ponovljenom postupku može se izjaviti žalba samo kad je taj zakljucak, odnosno rešenje doneo prvostepeni organ. Ako je zakljucak ili rešenje doneo drugostepeni organ, može se pokrenuti upravni spor.

Clan 245.

Predlog za ponavljanje postupka, po pravilu, ne odlaže izvršenje rešenja po kome se ponavljanje traži, ali organ koji je nadležan za odlucivanje o predlogu, ako smatra da ce predlog za obnovu biti uvažen, može rešiti da se odloži izvršenje dok se ne odluci o ponavljanju postupka.

Zakljucak kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlaže izvršenje rešenja protiv koga je ponavljanje dozvoljeno.

Glava XVI

NAROCITI SLUCAJEVI PONIŠTAVANJA,

UKIDANJA I MENJANJA REŠENJA

  1. Menjanje i poništavanje rešenja u vezi sa upravnim sporom

Clan 246.

Organ protiv cijeg je rešenja blagovremeno pokrenut upravni spor može do okoncanja spora, ako uvažava sve zahteve tužbe, poništiti ili izmeniti svoje rešenje iz onih razloga iz kojih bi sud mogao poništiti takvo rešenje, ako se time ne vreda pravo stranke u upravnom postupku ili treceg lica.

  1. Zahtev za zaštitu zakonitosti

Clan 247.

Protiv pravosnažnog rešenja donesenog u upravnoj stvari u kojoj se ne može voditi upravni spor, a sudska zaštita nije obezbedena ni izvan upravnog spora, tužilac ima pravo da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, ako smatra da je rešenjem povreden zakon.

Zahtev za zaštitu zakonitosti po odredbi stava 1. ovog clana može se podici u roku od mesec dana od dana kad je rešenje dostavljeno javnom tužiocu, a ako mu nije dostavljeno u roku od šest meseci od dana dostavljanja stranci.

O zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv rešenja koje je u upravnom postupku doneo organ uprave, podrucne jedinice osnovan za vršenje upravnih poslova ili organizacija nad kojom nadzor vrši republicki organ, rešava organ uprave koji je nadležan za rešavanje po žalbi protiv pobijanog rešenja, a ako takvog organa nema Vlada.

Povodom zahteva za zaštitu zakonitosti, organ može ukinuti pobijano rešenje ili odbiti zahtev. Protiv rešenja donesenog po zahtevu za zaštitu zakonitosti žalba nije dopuštena.

  1. Poništavanje i ukidanje po pravu nadzora

Clan 248.

Rešenje koje je konacno u upravnom postupku organ ce poništiti po pravu nadzora:

1) ako je rešenje doneo stvarno nenadležni organ, a nije rec o slucaju predvidenom u clanu 252. tacka 1. ovog zakona;

2) ako je u istoj stvari ranije doneseno pravosnažno rešenje kojim je ta upravna stvar drukcije rešena;

3) ako je rešenje doneo jedan organ bez saglasnosti, potvrde, odobrenja ili mišljenja drugog organa, a ovo je potrebno po zakonu ili drugom propisu;

4) ako je rešenje doneo mesno nenadležni organ;

5) ako je rešenje doneseno kao posledica prinudne, iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoljene radnje.

Rešenje koje je konacno u upravnom postupku može se ukinuti po pravu nadzora ako je njime ocigledno povreden materijalni zakon. U upravnim stvarima u kojima ucestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim interesima rešenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresovanih stranaka.

Clan 249.

Rešenje može poništiti ili ukinuti po pravu nadzora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenog organa, rešenje može poništiti ili ukinuti organ koji je zakonom ovlašcen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje.

Organ donosi rešenje o poništenju rešenja po službenoj dužnosti, po zahtevu stranke ili javnog tužioca, a rešenje o ukidanju po službenoj dužnosti ili po zahtevu javnog tužioca.

Rešenje se može poništiti na osnovu clana 248. stav 1. tac. 1, 2. i 3. ovog zakona u roku od pet godina, a na osnovu tacke 4. stav 1. tog clana u roku od jedne godine od dana kad je

rešenje postalo konacno u upravnom postupku. Rešenje se može ukinuti na osnovu stava 2. clana 248. ovog zakona u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konacno u upravnom postupku.

Rešenje se može poništiti na osnovu clana 248. stav 1. tacka 5. ovog zakona bez obzira na rokove utvrdene u stavu 3. ovog clana.

Protiv rešenja donesenog na osnovu clana 248. ovog zakona nije dopuštena žalba, vec se protiv njega može pokrenuti upravni spor.

  1. Ukidanje i menjanje pravosnažnog rešenja uz pristanak ili po zahtevu stranke

Clan 250.

Ako je pravosnažnim rešenjem stranka stekla neko pravo, a organ koji je doneo to rešenje smatra da je nepravilno primenjen materijalni zakon, može rešenje ukinuti ili izmeniti radi njegovog uskladivanja sa zakonom samo ako stranka koja je na osnovu tog rešenja stekla pravo na to pristane i ako se time ne vreda pravo treceg lica. Pristanak stranke je obavezan za izmenu pravosnažnog rešenja na štetu stranke kojim je stranci odredena obaveza.

Pod uslovima iz stava 1. ovog clana a na zahtev stranke može se ukinuti ili izmeniti pravosnažno rešenje koje je nepovoljno po stranku. Ako organ nade da nema potrebe da se rešenje ukine ili izmeni, dužan je da o tome obavesti stranku.

Izmena rešenja na osnovu ovog clana deluje samo ubuduce.

Rešenje na osnovu st. 1. i 2. ovog clana donosi prvostepeni organ koji je doneo rešenje, a drugostepeni organ samo kad je rešenjem odlucio o stvari. Ako je taj organ ukinut ili prestao biti nadležan u upravnoj stvari o kojoj je rec, rešenje donosi organ koji je za tu stvar nadležan u vreme donošenja rešenja.

Žalba protiv rešenja donesenog na osnovu ovog clana dopuštena je samo ako je to rešenje doneo prvostepeni organ. Ako je rešenje doneo drugostepeni organ, odnosno ako je rešenje prvostepenog organa konacno, protiv tog rešenja može se pokrenuti upravni spor.

  1. Vanredno ukidanje

Clan 251.

Izvršno rešenje se može ukinuti ako je to potrebno radi otklanjanja teške i neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, javni mir i poredak ili javni moral, ili radi otklanjanja poremecaja u privredi, ako se to ne bi moglo uspešno otkloniti drugim sredstvima kojim bi se manje diralo u stecena prava. Rešenje se može ukinuti i delimicno, u obimu koji je neophodan da se opasnost otkloni ili zaštite navedeni javni interesi.

Ako je rešenje doneo prvostepeni organ, to rešenje može u smislu stava 1. ovog clana ukinuti taj organ, a može ga ukinuti i drugostepeni organ, a ako drugostepenog organa nema organ koji je zakonom ovlašcen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje.

Protiv rešenja kojim se ranije rešenje ukida dopuštena je žalba samo kad je to rešenje doneo prvostepeni organ. U protivnom, protiv takvog rešenja može se pokrenuti upravni spor.

Stranka koja usled ukidanja rešenja trpi štetu ima pravo na naknadu stvarne štete. Za rešavanje o zahtevu za naknadu štete nadležan je sud koji bi po Zakonu o upravnim sporovima bio nadležan za rešavanje upravnog spora protiv rešenja donesenog na osnovu ovog clana. O visini naknade ovaj sud rešava po svom uverenju uzimajuci u obzir sve okolnosti slucaja.

  1. Oglašavanje rešenja ništavim

Clan 252. Ništavim se oglašava rešenje:

1) koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadležnosti ili u stvari o kojoj se uopšte ne može rešavati u upravnom postupku;

2) koje bi svojim izvršenjem moglo prouzrokovati neko delo kažnjivo po krivicnom zakonu;

3) cije izvršenje nije moguce;

4) koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke, a na koje stranka nije naknadno izricito ili precutno pristala;

5) koje sadrži nepravilnost koja je po nekoj izricitoj zakonskoj odredbi predvidena kao razlog ništavosti.

Clan 253.

Rešenje se može u svako doba oglasiti ništavim po službenoj dužnosti, po predlogu stranke ili javnog tužioca.

Rešenje se može oglasiti ništavim u celini ili delimicno.

Rešenje oglašava ništavim organ koji ga je doneo ili drugostepeni organ a ako drugostepenog organa nema organ koji je zakonom ovlašcen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje.

Protiv rešenja kojim se neko rešenje oglašava ništavim ili se odbija predlog stranke ili javnog tužioca za oglašavanje rešenja ništavim dopuštena je žalba. Ako nema organa koji rešava po žalbi, protiv takvog rešenja se može pokrenuti upravni spor.

  1. Pravne posledice poništavanja i ukidanja

Clan 254.

Poništavanjem rešenja i oglašavanjem ništavim poništavaju se pravne posledice koje je takvo rešenje proizvelo.

Ukidanjem rešenja ne poništavaju se pravne posledice koje je rešenje vec proizvelo, ali se onemogucava dalje proizvodenje pravnih posledica tog rešenja.

Organ koji sazna za rešenje kojim je povreden zakon a povreda može biti razlog za ponavljanje postupka, odnosno za poništavanje, ukidanje ili menjanje rešenja, dužan je bez odlaganja o tome obavesti organ nadležan za pokretanje postupka i donošenje rešenja.

CETVRTI DEO

IZVRŠENJE

Glava XVII 1. Opšte odredbe

Clan 255.

Izvršenje rešenja donesenog u upravnom postupku sprovodi se radi ispunjenja nenovcanih i novcanih obaveza.

Rešenje doneseno u upravnom postupku izvršava se kad postane izvršno.

Prvostepeno rešenje postaje izvršno:

1) istekom roka za žalbu ako žalba nije izjavljena,

2) dostavljanjem stranci ako žalba nije dopuštena,

3) dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže izvršenje,

4) dostavljanjem stranci rešenja kojim se žalba odbacuje ili odbija.

Drugostepeno rešenje kojim je izmenjeno prvostepeno rešenje postaje izvršno kad se dostavi stranci.

Ako je u rešenju odredeno da se radnja koja je predmet izvršenja može izvršiti u ostavljenom roku, rešenje postaje izvršno istekom tog roka. Ako rešenjem nije odreden rok za izvršenje radnje, rešenje postaje izvršno u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Rešenjem ostavljeni rok za izvršenje rešenja, odnosno propisani rok od 15 dana za izvršenje pocinje da tece od dana kad rešenje, u smislu st. 2. i 3. ovog clana, postane izvršno.

Izvršenje se može sprovesti i na osnovu poravnanja ali samo protiv lica koja su ucestvovala u poravnanju.

Ako se rešenje odnosi na dve ili više stranaka koje u postupku ucestvuju sa istovetnim zahtevima žalba bilo koje stranke sprecava izvršenje rešenja.

Clan 256.

Zakljucak donesen u upravnom postupku izvršava se kad postane izvršan.

Zakljucak protiv koga se ne može izjaviti posebna žalba, kao i zakljucak protiv koga se može izjaviti posebna žalba koja ne odlaže izvršenje, postaje izvršan saopštavanjem, odnosno dostavljanjem stranci.

Kad je zakonom ili zakljuckom odredeno da žalba odlaže izvršenje zakljucka, zakljucak postaje izvršan istekom roka za žalbu ako žalba nije izjavljena, a ako je izjavljena dostavljanjem stranci rešenja kojim se žalba odbacuje ili odbija.

U ostalim slucajevima zakljucak postaje izvršan pod uslovima propisanim za izvršnost rešenja u clanu 255. st. 3, 4. i 6. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona o izvršenju rešenja važe i za izvršenje zakljucka.

Clan 257.

Kad postoji mogucnost da se izvršenje sprovede na više nacina i primenom raznih sredstava, izvršenje ce se sprovesti na onaj nacin i primenom onog sredstva koje dovodi do cilja, a koje je po izvršenika najblaže.

U neradne dane i nocu, radnje izvršenja mogu se sprovoditi samo ako postoji opasnost od odlaganja, i ako je organ koji sprovodi izvršenje izdao za to pismeni nalog.

Clan 258.

Izvršenje se sprovodi protiv lica koje je obavezno da ispuni obavezu (izvršenik).

Izvršenje se sprovodi po službenoj dužnosti kad to nalaže javni interes ili po predlogu stranke kad je to u njenom interesu (tražilac izvršenja).

Clan 259.

Izvršenje rešenja sprovodi se administrativnim putem (administrativno izvršenje), a u slucajevima predvidenim ovim zakonomsudskim putem (sudsko izvršenje).

Adninistrativno izvršenje sprovode organi uprave po odredbama ovog, odnosno posebnog zakona, a sudsko izvršenjenadležni sud po propisima koji važe za sudsko izvršenje.

Clan 260.

Izvršenje radi ispunjenja nenovcanih obaveza izvršenika sprovodi se administrativnim putem.

Izvršenje radi ispunjenja novcanih obaveza sprovodi se sudskim putem. Izuzetno, izvršenje radi ispunjenja novcanih obaveza iz primanja na osnovu radnog odnosa može se sprovesti administrativnim putem po pristanku izvršenika.

Clan 261.

Administrativno izvršenje sprovodi organ koji je o upravnoj stvari rešavao u prvom stepenu ako posebnim propisom nije za to odreden drugi organ.

Ako je propisano da administrativno izvršenje ne može sprovoditi organ koji je o upravnoj stvari rešavao u prvom stepenu, a posebnim propisima nije odreden organ koji je za to ovlašcen, izvršenje sprovodi gradski, odnosno opštinski organ uprave nadležan za poslove opšte uprave na cijem se podrucju nalazi prebivalište, odnosno boravište izvršenika.

Administrativno izvršenje rešenja onih organizacija i zajednica koje nisu zakonom ovlašcene da same izvršavaju svoja rešenja dozvoljava i sprovodi organ uprave nadležan za poslove opšte uprave grada, odnosno opštine na cijoj teritoriji se nalazi prebivalište, odnosno boravište izvršenika, ako zakonom nije odredena nadležnost drugog organa.

Organi unutrašnjih poslova dužni su da organu nadležnom za sprovodenje izvršenja, na njegov zahtev, pruže pomoc u sprovodenju izvršenja.

Clan 262.

Organ nadležan za sprovodenje administrativnog izvršenja donosi po službenoj dužnosti ili na zahtev tražioca izvršenja zakljucak o dozvoli izvršenja. Zakljuckom se utvrduje da je rešenje koje se treba izvršiti postalo izvršno i odreduje vreme, mesto, nacin i sredstva izvršenja. Protiv ovog zakljucka dopuštena je žalba drugostepenom organu.

Zakljucak o dozvoli izvršenja rešenja koje je doneseno u upravnoj stvari po kojoj je postupak pokrenut po službenoj dužnosti, organ nadležan za sprovodenje administrativnog izvršenja dužan je da donese bez odlaganja kad je takvo rešenje postalo izvršno, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno, ako posebnim propisima nije drukcije odredeno. Nedonošenje zakljucka do tog roka ne iskljucuje obavezu njegovog donošenja.

Kad administrativno izvršenje ne sprovodi organ koji je rešavao u prvom stepenu tražilac izvršenja podnosi predlog za dozvolu izvršenja tom organu. Ako je rešenje postalo izvršno, taj organ stavlja na rešenje potvrdu da je postalo izvršno (potvrda izvršnosti) i dostavlja ga radi izvršenja organu nadležnom za izvršenje. On ce istovremeno predložiti vreme, mesto, nacin i sredstva izvršenja. Organ nadležan za izvršenje ce doneti zakljucak o dozvoli izvršenja.

Kad se po službenoj dužnosti treba sprovesti izvršenje rešenja organa, koji nije ovlašcen za sprovodenje izvršenja, taj organ se radi izvršenja obraca predlogom za dozvolu izvršenja organu nadležnom za izvršenje, nakon sprovedenog postupka propisanog u stavu 3. ovog clana.

Clan 263.

Administrativno izvršenje koje sprovodi organ koji je o stvari rešavao u prvom stepenu, sprovodi se na osnovu rešenja koje je postalo izvršno i zakljucka o dozvoli izvršenja.

Clan 264.

U postupku administrativnog izvršenja može se izjaviti žalba na zakljucak o dozvoli izvršenja, a njome se ne može pobijati pravilnost rešenja koje se izvršuje.

Žalba se izjavljuje drugostepenom organu i ne odlaže zapoceto izvršenje. U pogledu roka za žalbu i organa nadležnog za rešavanje po žalbi primenjuju se odredbe clana 213. do 216. ovog zakona.

Žalba na zakljucak o dozvoli izvršenja može se izjaviti samo u pogledu vremena, mjesta i nacina izvršenja.

Clan 265.

Administrativno izvršenje ce se obustaviti po službenoj dužnosti i sprovedene radnje poništiti ako se utvrdi da je obaveza izvršena, da izvršenje nije bilo uopšte dopušteno, da je bilo sprovedeno prema licu koje nije u obavezi, ili ako tražilac izvršenja odustane od svog zahteva, odnosno ako je izvršni naslov poništen ili ukinut.

Administrativno izvršenje ce se odložiti ako se utvrdi da je u pogledu izvršenja obaveza dozvoljen pocek, ili je umesto privremenog rešenja koje se izvršuje doneseno rešenje o glavnoj stvari koje se razlikuje od privremenog rešenja.

Zakljucak o obustavi ili odlaganju administrativnog izvršenja donosi rukovodilac, odnosno starješina organa.

Clan 266.

Novcane kazne izrecene po ovom zakonu izvršavaju organi nadležni za izvršavanje novcanih kazni.

Novcana kazna naplacuje se u korist buxeta Republike Srpske, grada, odnosno opštine.

  1. Izvršenje nenovcanih obaveza

Clan 267.

Izvršenje radi ostvarivanja nenovcanih obaveza izvršenika sprovodi se preko drugih lica ili prinudom.

a) Izvršenje preko drugih lica

Clan 268.

Ako se izvršenikova obaveza sastoji u izvršenju radnje koju može izvršiti i drugo lice, a izvršenik je ne izvrši uopšte ili u celini, ta radnja ce se izvršiti preko drugog lica na trošak izvršenika. Izvršenik mora biti na to prethodno upozoren.

U tom slucaju organ može zakljuckom naložiti izvršeniku da unapred položi iznos koji je potreban za podmirenje troškova izvršenja, a da se obracun naknadno izvrši. Zakljucak o polaganju ovog iznosa je izvršan.

b) Izvršenje prinudom

Clan 269.

Ako je izvršenik dužan da nešto dopusti ili da trpi, pa postupa protivno toj obavezi, ili ako je predmet izvršenja izvršenikova radnja koju ne može umesto njega da izvrši drugo lice, organ koji sprovodi izvršenje prinudice izvršenika na ispunjavanje obaveza novcanom kaznom.

Organ koji sprovodi izvršenje najpre ce zapretiti izvršeniku primenom novcane kazne ako svoju obavezu ne izvrši u ostavljenom roku. Ako izvršenik u tom roku preduzme radnju protivno svojoj obavezi, ili ako ostavljeni rok bezuspešno protekne, zaprecena novcana kazna ce se odmah izvršiti, a ujedno ce se odrediti novi rok za izvršenje radnje i zapretiti strožijom novcanom kaznom.

Novcana kazna koja se na osnovu stava 1. ovog clana izrice prvi put ne može biti manja od 100 KM. Svaka ka- snije izrecena novcana kazna mora se izreci u vecem iznosu, ali ne vecem od 300 KM.

Ukoliko izvršenik ne plati novcanu kaznu iz stava 3. ovog clana, ovlašceni organ podnosi prijedlog Poreskoj upravi radi prinudne naplate.

Naplacena novcana kazna se ne vraca.

Clan 270.

Ako se izvršenje nenovcane obaveze ne može uopšte ili ne može na vreme sprovesti primenom sredstava predvidenih u clanu 268. i 269. ovog zakona, izvršenje ce se prema prirodi obaveze sprovesti i neposrednom prinudom, ukoliko propisima nije drukcije odredeno.

Clan 271.

Kad je na osnovu rješenja sprovedeno izvršenje, a rješenje je kasnije poništeno ili izmijenjeno, izvršenik ima pravo na povrat oduzetog, uspostavljanje stanja koje je bilo prije donošenja rješenja, kao i na naknadu štete.

O traženju izvršenika iz stava 1. ovog clana rešava organ koji je doneo zakljucak o dozvoli izvršenja.

Glava XVIII

IZVRŠENJE RADI OBEZBE\ENJA I PRIVREMENI

ZAKLJUCAK O OBEZBE\ENJU

  1. Izvršenje radi obezbedenja

Clan 272.

Radi obezbedenja izvršenja može se zakljuckom dozvoliti izvršenje rešenja i pre nego što je postalo izvršno, ako bi usled toga moglo biti osujeceno ili znatno otežano izvršenje posle izvršenosti rešenja.

Ako je rec o obavezama koje se prinudno izvršavaju samo na predlog stranke, predlagac mora opasnost od osujecenja ili otežavanja ispunjenja uciniti verovatnom, a organ može izvršenje iz stava 1. ovog clana usloviti davanjem obezbedenja shodno clanu 205. stav 2. ovog zakona.

Protiv zakljucka donesenog na predlog stranke za izvršenje radi obezbedenja, kao i protiv zakljucka donesenog po službenoj dužnosti, dopuštena je posebna žalba. Žalba protiv zakljucka kojim je odredeno izvršenje radi obezbedenja ne odlaže izvršenje.

Clan 273.

Izvršenje radi obezbedenja može se sprovoditi administrativnim ili sudskim putem.

Kad se izvršenje radi obezbedenja sprovodi sudskim putem, sud postupa po propisima koji važe za sudsko izvršenje.

Clan 274.

Izvršenje privremenog rešenja može se sprovesti samo u onom obimu i u onim slucajevima ukoliko je dozvoljeno izvršenje radi obezbedenja.

  1. Privremeni zakljucak o obezbedenju

Clan 275.

Ako postoji ili je ucinjena verovatnom obaveza stranke, a postoji opasnost da ce stranka raspolaganjem imovine, dogovorom s trecim licima ili na drugi nacin osujetiti ili znatno otežati izvršenje obaveze, organ nadležan za donošenje rešenja o obavezi stranke može pre donošenja rešenja doneti privremeni zakljucak radi obezbedenja izvršenja obaveze. Pri donošenju privremenog zakljucka organ dužan je voditi racuna o odredbama clana 257. ovog zakona i obrazložiti zakljucak.

Donošenje privremenog zakljucka može se usloviti davanjem obezbedenja predvidenog u clanu 205. stav 2. ovog zakona.

U pogledu privremenog zakljucka donesenog na osnovu stava 1. ovog clana primenjivace se odredbe clana 272. stav 3. i clana 273. ovog zakona.

Clan 276.

Ako je pravosnažnim rešenjem utvrdeno da ne postoji obaveza stranke radi cijeg je obezbedenja donesen privremeni zakljucak, ili je na drugi nacin utvrdeno da je zahtev za donošenje privremenog zakljucka bio neopravdan, predlagac ce nadoknaditi protivnoj stranci štetu koja joj je prouzrokovana donesenim zakljuckom.

O naknadi štete iz stava 1. ovog clana rešava organ koji je doneo privremeni zakljucak.

Ako je u slucaju iz stava 1. ovog clana ocevidno da je privremeni zakljucak bio izdejstvovan iz obesti, predlagac ce se kazniti novcanom kaznom do 200 KM. Protiv zakljucka o kazni dopuštena je posebna žalba koja odlaže izvršenje zakljucka.

Clan 276a.

Nadzor nad sprovodenjem ovog zakona vrši ministar- stvo nadležno za poslove uprave.

Clan 276b.

Odgovornim licem u organu smatra se rukovodilac, odnosno starješina organa ili službeno lice ovlašceno za rješavanje u upravnom postupku.

Glava XIX

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Clan 277.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srpske”.